Metastaza srpskog zdravstva (5): Apoteka, ili Božja ili privatna

Ne znajući koliko koštaju injekcije, poneo je 1.000 dinara, a isplanirao je da za kusur kupi povratnu autobusku kartu do sela.

- Ne radim nigde, a ni supruga. Vidimo propada država, a sa njom i mi. Imamo troje dece koja idu u škole. Živimo od sitne poljoprivrede i od prodaje šumskih plodova. Bolje rećeno, preživljavamo. Otišao sam u Vranje sa listićem na kome je doktor napisao šta treba da kupim. Pet kombinacija za injekcije, pa je to ispalo 15. U privatnoj apoteci mi je rečeno da to košta 3.120 dinara. Zavrtelo mi se u glavi, Rekoh sebi, gotov si, ode pritisak na 300 - počinje priču Milan.

- Lekovi su, tri do pet puta jeftiniji od naših. Taman po meri i dubini džepa južnosrbijanskog kupca, gde se do žive pare dolazi najlakše u snu, kada se sanja. Kupio sam one najjače za bolove, za njih su me vodili, malo dalje, u jednu kuću, zbog opasnosti od policije. Kupio sam i andole, po dve kutije. Uzeo i druge, da se nađe. Kup lekova, sve za 700 dinara. Imao sam i za autobusku kartu da se vratim nazad u selo i od muke da popijem flašu-dve piva - priča Milan.

Njegova majka nije htela da pije bugarske lekove, pitala ga je zašto joj nije kupio injekcije, pa je, teška srca, morao da laže da vlada nestašica. Onda joj je pala na pamet spasonosna ideja - narodna medicina.

- Znaš, sinko, setila sam se da za moju boljku postoji lek, a ne košta ništa. Kada sam bila dete, čula sam od moju majku da postoji neki izvor sa kog teči crvena voda, sa njom se masiraju leđa i pršljenovi i bol, nakon dva-tri dana, prođe. Idi, raspitaj se, taj izvor je u podnožju naše planine.

Milan se danima raspitivao za lek koji ne košta ništa i napokon nađe izvor, ali niko nije znao da li je lekovit.

- Voda je izvirala iz črvene zemlje, kažu da je to od nekih metala ili tome slično i da to leči. Uzeo sam balon te vode i odneo kući. Majka je masirala leđa tom vodom, uzdisala, a noću opet jaukala od bolova - kaže Milan.

Nije imao drugog, morao je da uzajmi novca kod čoveka koji je terao drva na crno, a da mu novac vrati kroz dnevnice, utovarom drva u sezoni. Otišao je u Vranje i u privatnoj apoteci kupio 10 injekcija protiv bolova. Majku su doktori špricali, ona je, nakon velikih muka ozdravila, ali je uvek sinu govorila: "Ne znam da li mi bolovi prođoše od injekcija ili crvene vode".

Naočare kod Kineza Za naočare se ne ide kod lekara već kod Kineza. - Šta ima da idem kod očnog, kad znam koja mi dioptrija treba. Uzmem od komšije +1, vidim slabe, znači, trebaju mi +2. Ali, zlu ne trebalo, šta ima da se mučim razmišljajući, uzmem jedne za daleko, druge za blizu, po 500 dinara i završim stvar, dobijem nove oči. Zamislite da sam otišao kod lekara, pa on bi me odrao barem 7.000 - kaže nam Dragan Đ, bivši radnik.