Metastaza srpskog zdravstva (4): Bugarski lek za srpski bol
Stanko Lj. ima tezgu još od 1993. godine kada je u Srbiji već počela kriza. Na njoj razna roba baterije za satove, sijalice, štipaljke za veš, lastiš na metar, grickalice za nokte, cucle za bebe, selotejp, lepak, gumice za tegle, celofan i u dnu tezge - lekove.
- Nisu to opasni lekovi, običan analgin protiv bolova, raniton ti je za želudac, baralgetas za stomak. Imam i zavoje, razne gaze, masti za reumu, za otoke... Imam i za bolove, nešto kao naš diklofenak, samo duplo jači i efikasniji. Kupuju ljudi, mnogo je jeftinije, a valjda im je i muka da čekaju red kod lekara da bi ih dobili na recept - kaže Stanko, koji se izučio za pijačnog farmaceuta.
Ljudi kupuju, a Stanko im u detalje objašnjava kako koji lek deluje pošto nijedan od njih nije u originalnom pakovanju, niti ima uputstvo. Ne zna ni da li je leku istekao rok, ali, za to malo ko mari. Prilazi mu jedna starica, s praznim kofama u kojima je bio sir. Hoće da kupi razne lekove, da se nađu u kući, ako zatreba.
- Uzmi si, nano, ovaj aminalon, ima da imaš pamćenje kao devojče. A za dedu raniton, kad ga želudac zaboli od tebe - objašnjava joj Stanko znalački. Starica traži da zavije lek u hartiju i napiše za šta pomaže. Uzmima na komad i plaća đuture.