Metastaza srpskog zdravstva (3): Umiranje na podu
Na 22 kreveta u koronarnoj jedinici, svakog dana ima od osam do 10 prekobrojnih, a na 14 pacijenata u šok-sobi uvek su bar tri višak.
- Pacijenti leže na kolicima na koje ih stave na hitnom prijemu, a u trenutku moramo da se napravimo izbor i da se na mesto najmanje ugroženog pacijenta stavi onaj ko je više ugrožen. Monitor stoji na sestrinskom pultu, infuzije ispod kreveta. U koronarnoj jedinici reanimaciju često radimo tako što pacijenta spustimo na pod. U 21. veku reanimaciju radimo na pločicama - rekao je Lončar.
On je ukazao da u uslovima kada pacijent ne može da se smesti ni u krevet, ne može ni da se pruži vrhunska zdravstvena zaštita. Lonačar kaže da je dužnost direktora te ustanove prihvatio jer misli da može da popravi uslove za rad i veruje da za to nije potreban nikakav dodatni novac.
- U gradskoj skupštini već postoji operativni centar, u kojem su povezani sve bolnice, Urgentni centar i Hitna pomoć i iz njega bi mogao da se koordinira ceo sistem zdravstvenog zbrinjavanja.
Mizerne plate- Dodatnu muku nam stvara to što imamo samo pet odsto medicinskih sestara i tehničara koji su iz Beograda. Kod nas rade ljudi koji do posla putuju sat i duže vremena iz Valjeva, Loznice, Šapca, Pazove... Oni nemaju izbora i rade ovde za 30.000 dinara u teškim uslovima, a iste ili slične plate dobijaju sestre u domovima zdravlja čija se kapija u dva sata po podne zaključava - navodi Lončar. |
- Predložio sam da svakoga dana do 14 sati svaki bolnički centar dostavi podatke o trenutno raspoloživim kapacitetima za to popodne i noć. Mora se dogovoriti da oni 20 odsto svojih kapaciteta ostave za hitne službe - navodi Lončar koji od nadležnih već nekoliko nedelja traži da se napravi drugačija organizacija posla.
Lončar kaže i da urgentnom centru nedostaje oko 80 medicinskih sestara i da je Ministarstvu zdravlja podnet zahtev za prijem 50 lekara i većeg broj sestara.