Preti nam svetska nestašica vode

Iako je, gledano iz kosmosa, dve trećine naše planete prekriveno vodom, pogled sa zemlje odaje sasvim drugačiju sliku. Svega dva i po procenta te vode je upotrebljivo za piće.

"Slika uginule krave u pustinji koju evocira svako pominjanje globalne krize vode, za mnoge ljude je stvarnost. Ali, u toj krizi postoji mnogo više dimenzija", kaže profesor Džef Debelko, stručnjak za ekologiju sa univerziteta Ohajo.

Brane kao oružje Međudržavni sukobi zbog vode nisu verovatni tokom narednih 10 godina, procenjuje američki dnevnik “Kriščen sajens monitor”. Ali, kasnije bi voda mogla sve više da se koristi kao ekonomska i politička poluga, pa čak i oružje među državama. Brane bi mogle da se koriste za kontrolu vodosnabedavanja suseda, ili za njihovo plavljenje. Brane, kanali, pumpe...bi mogli da se nađu i na meti terorista.

Jer, visoka voda poplava, ili podizanja nivoa mora, usled pustošećih oluja, podjednako je smrtonosno, koliko i “klasična” žeđ zbog nestašice pitke vode. Globalni porast stanovništva za milijardu do 2025. godine samo će, predviđaju stručnjaci, da iskomplikuje stvar.

Ne samo da će stanovništvo da se poveća, nego će i njihova staništa da se pomere prema gradovima, pa se predviđa da će do 2050. godine čak dve trećine čovečanstva da živi u njima. A to znači da će potrebe za vodom, već kritične u sušnim delovima sveta, dodatno da se povećaju. Posledice su brojne, od ishrane do industrije.

Neke bogatije zemlje, kao što su Kina, Saudijska Arabija ili Južna Koreja, stoga, već zaposedaju interesantna zemljišta u zemljama u razvoju. Prema predviđanjima Grupe za vodne resurse, do 2030. godine potražnja vode bi mogla da prevaziđe “ponudu” za čak 40 procenata.

Ubrzana potrošnja vode već je zabeležena na severu Afrike, Bliskom istoku i Aziji. Prema podacima organizacije UN za hranu i poljoprivredu za manje od 40 godina, jedna od pet zemalja u razvoju neće imati dovoljno vode.

Simptomatičan je primer Indije, gde su satelitski snimci na severu zemlje, otkrili zabrinjavajući stepen isušivanja tla zbog velikog obima irigacije. Podzemne vode se smanjuju za čak 30 santimetara godišnje, preteći krizom u snabdevanju dragocenom tečnošću za oko 115 miliona ljudi. Prema podacima UN, korišćenje podzemnih voda se ukupno utrostručilo za poslednjih 50 godina. U Kini i Indiji te vode se troše brže nego što mogu da se obnove.

Rezultat toga je da polovina globalnog stanovništva živi u zemljama u kojima postoje ozbiljni problemi snabdevanja vodom. Taj trend dodatno se ubrzava zbog sečenja šuma, isušivanja zemljišta, lošeg održavanja vodovodne infrastrukture u gradovima.

Klimatske promene su “okidač”, kako za nestašicu vode, tako i poplave. Prvo su najbolje ilustrovale suše, u pojedinim delovima sveta, uključujući i Srbiju. Vrelina u SAD i Evropi, za koju Panel za klimatske promene, tvrdi da će samo da se povećava narednih godina, već je prouzrokovala lančanu reakciju posledica, od kojih je najznačajnija skok cena hrane. Na udaru su najsiromašniji koji troše više od polovine prihoda na hranu. Isti uzročnik, s druge strane, proizvodi u drugim delovima sveta suprotan efekat - masovnih poplava:

"Znali smo oduvek da uraganu kao što je bio “Sendi” može da stigne do Njujorka. Ali, to se sad događa uz povišeni nivo mora, koji se i dalje povećava", primećuje specijalista za suše sa Kolumbija univerziteta u Njujorku Ričard Siger.

Više od šestine svetskog stanovništva se oslanja na vodu od topljenja glečera. Ali, zbog klimatskih promena, predviđa američki Nacionalni obaveštajni savet, to priticanje će da se smanji i počne da izaziva probleme sa snabdevanjem vodom.

Sve u svemu, OECD predviđa da će do 2030. godine gotovo polovina svetskog stanovništva da živi pod stresom zbog vode, jedni zbog žeđi, drugi zbog poplava.