Otplata kredita jede dinar

 

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, u izjavi za "Vesti" kaže da u decembru za naplatu dospeva veliki broj kredita i da je to jedan od razloga zbog čega slabi domaća valuta.

Brzo topljenje   U slaboj privredi, sa slabim izvozom, nije moguće imati stabilan dinar, pa je logičan njegov dalji pad u rasponu od pet do 10 odsto godišnje, kažu stručnjaci. Statistički, naš izvoz je svega oko 1.000 dolara po stanovniku i učestvuje sa svega 18 odsto u ukupnom bruto društvenom proizvodu, a za dugoročno održivi razvoj bi trebalo da iznosi 50 odsto BDP.

- Dinar je i dalje precenjen, vredi više nego što je realno i sigurno je da će nastaviti da slabi. Naročit pad domaća valuta će zabeležiti kad za naplatu dospeju subvencionisani krediti koje je odobrila Vlada Srbije - kaže Đogović.

Sličnog mišljenja je i ekonomista Milan Kovačević koji kaže da je teško u slaboj privredi održavati jaku domaću valutu.

- Jak dinar moguć je samo zahvaljujući merama centralne banke, ali na duži rok takvo stanje je neodrživo. Dinar nema podršku u privredi, tako da je logično da pada - smatra Kovačević.

Precenjen kurs dinara je jedna od najvećih grešaka ekonomske politike u poslednjih 12 godina u Srbija, smatra ekonomista Milojko Arsić.

- Realno slabljenje dinara moglo bi da kompenzuje pad tražnje za proizvodima iz Srbije kao posledice krize u EU - kazao je Arsić.

On smatra da precenjen dinar ne samo što negativno utiče na spoljnotrgovinske tokove, nego i direktno u dužem roku dovodi do gašenje radnih mesta jer se više kupuje uvozna roba, a srpski proizvodi postaju skuplji i manje konkurentni na stranom tržištu.

- NBS ne bi trebalo da dopusti dalje jačanje dinara, bilo bi poželjno postepeno slabljenje, koje bi povoljno uticalo na uvoz i izvoz - ocenjuje Arsić dodajući da je postepeno slabljenje neophodno da bi se prilagodila srpska privreda.