Milion ljudi živi bez ikakvih prihoda
Na samoj ivici siromaštva je skoro 80.000 zaposlenih čija su preduzeća pod blokadom, ali i 100.000 radnika kojima gazde ne uplaćuju ni plate ni doprinose, 320.000 starijih građana koji nisu ispunili uslove za penzionisanje i gotovo 700.000 nezaposlenih koji nemaju pravo na naknade sa biroa.
"Sve je više radnika koji ne dobijaju platu iako redovno odlaze na posao. U ovom trenutku je najmanje 100.000 takvih," potvrđuje i Zoran Ristić, stalni član Socijalno-ekonomskog saveta RS.
Prema njegovom tumačenju, svi ovi radnici zadržavaju svoj posao uprkos tome što nisu plaćeni jer se nadaju da će kad-tad dobiti zaostatke. I u Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju da od 750.000 onih koji nemaju radno mesto, manje od deset odsto dobija novčane naknade, jer su proglašeni tehnološkim viškom ili su na korak od penzije. Ostali su - švorc.
"Izvesno je da milion ljudi u zemlji nema nikakvih zvaničnih prihoda, ali se svi snalaze kako znaju i umeju. Neki od njih rade na crno, a mnogi su izdržavana lica odnosno žive od pomoći supružnika, dece, roditelja... ,"objašnjava Zoran Popov, ekonomski analitičar. "Ima i dosta onih koji se bave poljoprivredom, odnosno ako već sami ne obrađuju zemlju daju je u zakup i žive od te rente." Ipak, Popov ne spori da su svi ovi "prihodi" nedovoljni.
"U Srbiji je najmanje 15 odsto stanovnika gladno. Nije više ni važno da li imaju neka minimalna primanja ili su potpuno bankrotirali, jer šta jednom domaćinstvu znači prihod od 15.000 dinara?" Najteže je, međutim, starijim generacijama.
"Od 1.220.000 ljudi koji imaju više od 65 godina, čak 27 odsto, odnosno njih 320.000, nije u penzijskom sistemu," kaže Nadežda Satarić iz humanitarne organizacije "Amiti".
Koliko je siromaštvo rasprostranjeno među starima znaju i u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
"Tranzicija je najviše osiromašila one koji bi još mogli da zarađuju, dakle starije od 55 godina. Mnogi su ostali bez posla jer su im propale fabrike i stala je industrija, a ni efekti privatizacije nisu bili baš najbolji. Zato su danas sve ove generacije u stanju socijalne potrebe," ocenjuje Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada.
U ovom ministarstvu zato svoj budžet ocenjuju prvenstveno kao "socijalni" jer je većina novca iz ove kase namenjena upravo onima koji ne zarađuju. Samo u oktobru je na ovakve novčane socijalne pomoći potrošeno 949,9 miliona dinara, a u 2013. je planirano 29,7 milijardi.
Radnici koji ne dobijaju zarade ne žele da prijavljuju svoje gazde jer strahuju od otkaza. U Inspektoratu rada kažu da razloga za bojazan - nema.
"Zaposleni se prvenstveno obraćaju zahtevom u kojem navode da im se ne isplaćuju zarade, ali inspekcija izlazi na teren i po anonimnim prijavama," kaže Dragoljub Peurača, direktor. "U tom, međutim, slučaju podnosilac prijave ne može biti obavešten o ishodu postupka."