Istraga SAD protiv Asanža bez presedana

U Kanberi, takođe, ne odbacuju mogućnost da će osnivač Vikiliksa eventualno biti izručen u SAD. Saopštavajući ovo eksplozivno saznanje, melburnski "Ejdž" ove srede upućuje na to da se u Kanberi neguje "privatno zadovoljstvo" što se Vikiliksu stalo ukraj.
U vezi s tim, "Ejdž" navodi:

"Dok se Asanžu približava šest meseci zarobljeništva u londonskoj ambasadi Ekvadora, izvori iz obezbeđenja i diplomatije u Kanberi privatno izražavaju uverenje da je Vikiliks 'konačno na umoru'."

Veruje se, kaže dalje melburnski dnevnik, da će finansijska podrška ovoj grupi "pre ili kasnije presušiti" i ostaviti Asanaža "nevažnim i sa malo alternative osim da napusti ambasadu Ekvadora".

"Stvar se lagano izbacuje iz igre, tokom više meseci, možda više od godinu dana, ali sada je jedan jedini verovatni ishod - izručenje u Švedsku", izjavio je prošle nedelje jedan diplomatski izvor.

Jedan zvaničnik iz službe bezbednosti tvrdi da je "unutrašnja" grupa Vikiliksa sada sastavljena jedino od "četiri do šest osoba, uključujući Asanža" i da njihov vebsajt sada finansijski "radi na prazno".

"Vikiliks više nema elektronsko sanduče za prijem materijala, niz meseci nisu ništa objavili što bi imalo veće posledice. Samo još pune Tviter. Ovaj fenomen je istrčao svoju trku," kaže on.

U junu, Asanž je tražio azil u ambasadi Ekvadora, nakon što je najviši sud u Britaniji odbacio njegovu žalbu protiv izručenja u Švedsku.
 

Američki neprijatelji   Najsvežije depeše do kojih je "Ferfaks" došao ove nedelje, pokazuju da su australijske diplomatske hitno kontaktirale Pentagon, sledeći izveštaje novina "Ferfaksa" iz septembra. U tim izveštajima je navedeno da su Vikiliks i njegovi pomagači označeni kao "neprijatelji" u američkoj kontraobaveštajnoj istrazi.

Ekvador mu je odobrio zahtev za azil na osnovu toga što bi izručenje Švedskoj bilo pod rizikom od narednog izručenja u SAD gde bi ga optužili za zaveru i druga krivična dela, nakon što je Vikilks dobio i objavio američke tajne vojne i diplomatske izveštaje.

"Australijski zvaničnici ne očekuju mnogo kad je reč o izmeni uslova u kojima se nalazi Asanž, u idućih par meseci, a najmanje dok se vojni sud američke armije u martu ne izjasni o sudbini redova Bredlija Meninga, optuženog za curenje materijala", navodi "Ferfaks".

Očekuje se da će na sudu vojni tužioci izaći sa dodatnim dokazima o konaktu Vikiliksa i navodnoj pomoći redovu američke vojske kome preti moguća kazna doživotne robe za "pomaganje neprijatelju" time što mu je uručio poverljivije informacije.

Pravni savetnik Federalne vlade opisuje Asanažov slučaj tako da je "on sam sebe zatvorio u strahu od zatvora".

"On će moguće čekati da vidi kakvi će se budući dokazi protiv Meninga pojaviti na američkom vojnom sudu. Ali, bez obzira na to, on ima samo dve opcije: da neograničeno ostane u ambasadi ili da prihvati izručenje u Švedsku", kaže taj pravnik.
Australijska vlada ponovljeno pobija saznanja o bilo kakvoj američkoj nameri da optuži Asanža ili traži njegovu ekstradiciju. Ali, evo opet depeša - mediji "Ferfaksa" dospeli su, zahvaljujući zakonu o slobodi informacija, do australijskih diplomatskih telegrama poslatih za poslednjih 18 meseci o ovome. U njima se potvrđuje da američko Ministarstvo pravosuđa nastavlja da vodi istragu "bez presedana" o špijunaži usmerenu protiv Asanža i Vikiliksa.

Džulijen Asanž je australijski državljanin. Nedavno je javljeno da je u ambasadi Ekvadora oboleo od "hronične bolesti pluća".

Važne Irinejeve veze sa finansijama dijaspore

Vikiliks je predočio i depeše iz američke ambasade u Beogradu u kojima je, uz ostalo, vladika australijsko-novozelandski Irinej (Dobrijević) označen kao osoba "strogo zaštićenog identiteta", koja je snabdevala Amerikance poverljivim informacijama o ličnostima iz vrha Srpske pravoslavne crkve.

S njim su, prema tim depešama, Amerikanci računali i kad dođe na položaj u dijaspori, "čime je efikasno izveden iz centra vlasti u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali će za to vreme zadržati svoje korisne veze sa pravoslavnom dijasporom (i njenim izvorima finansiranja)".

"On (Irinej) nas je uverio da će tražiti da ostane angažovan na Kosovu i u Beogradu sve do konačnog rešenja", pisao je u Vašington 2006. godine tada američki ambasador u Beogradu Majkl Polt.

Ni gospodin Irinej ni Srpska pravoslavna crkva se o ovome nikad nisu javno izjasnili.