Slovenački policajac: Neću da bijem gladnog suseda, spuštam štit i skidam kacigu
"Poštovani policajci - kolege, prijatelji, očevi i majke slovenačke dece. Bio je rat, bilo je nasilja, uspešno smo odbranili Sloveniju, samo smo želeli nezavisnost i bolji život. Ali sada smo ostali zarobljeni, u zatvoru smo slovenačke politike, leve i desne, u diktaturi Janeza Janše, nesocijalne poremećene osobe koja nas vodi i koja je upregnula Vinka Gorenaka, našeg izdajicu zahvaljujući kojem primamo minimalne plate. Upravo taj Gorenak izdao je svoje kolege.
I tako smo mi postali deo ustanka, deo slovenačkog ustanka koji ima dve strane. Prva strana je narod koji želi da iskoreni totalitarnu diktaturu vlasti, a druga strana je šačica nezasitnih materijalista koji su zaboravili da smo mi Slovenci ljudi. I mi ljudi, čiji su krv i srce slovenački, nećemo dati da Slovenija bude politička elita.
Ja sam zaprepašćen, ne mogu da verujem, da se slovenačka policija sve više bavi 'kriminalom' u koji spada krađa peciva i hleba, krađa osnovnih stvari za život. Ti ljudi nisu lopovi i kriminalci, oni su gladni! To rade da bi preživeli. Da prežive u Sloveniji koja je trebalo da postane nova Švajcarska. Tu se više ne da živeti. Ti gladni ljudi koji su ukrali pecivo i hleb su osuđeni. A tajkuni, vladajući i gradonačelnici ne. Zato samo poručujem vlastima: još uvek sam čovek, još uvek znam šta je pravo a što krivo. Čak i kad stavim kacigu, pancirku, prsluk i držim pendrek.
Ni kada mi naredite, neću da udarim po gladnom susedu! Poručujem Goreneku, Janši i svim ostalima, levima i desnima! Nikad više neću da udarim po onima koji protestuju. Neću da udaram gladne ljude, koji su gladni zbog vaše nesposobnosti. Neću da udaram po ljudima koji su u pravu! Neću da udaram po gladnom susedu, sinu, ocu majci, sestri...!
Neću to činiti ni na zapoved! Nisam tako vaspitan.
A ti, dragi kolega?
Politički nisam opredeljen. Ovo pišem jer moj petogodišnji sin posle tri meseca slavi rođendan. Rekao sam mu da ne može pozvati prijatelje. Jer nemamo novaca, iako smo i supruga i ja obrazovani. Ostao je bez reči, jako je plakao. Obećao sam mu da će iduće godine imati veliku zabavu. I to sam verovatno lagao. Morao sam zbog njegovih suza. Morao sam da lažem svoje dete zbog nesposobnih na vlasti, zbog diktatorske politike koja nema osećaja za radnike.
Ovo pismo sam napisao zbog svih nas običnih ljudi. Ja ću spustiti štit, skinuti kacigu, zanemariti naredbu, ja sam deo vas, dragi ljudi!"