NASA priznala: Zaleteli smo se, sa Marsa ništa novo

Džon Grocinger, jedan od naučnika koji su uključeni u ovaj projekat, greškom je podigao očekivanje javnosti kada je za National Public Radio pre par nedelja izjavio da će uskoro saopštiti vest "koja će ući u istoriju“.

Međutim, Grocinger je izjavio da je mislio na kvalitet i sastav podataka koji stižu od sofisticiranih mernih instrumenata Kjuriositija a ne na neko neverovatno otkriće.

Grocinger, i ostali naučnici, izjavili su da analiza tla nije uspela da pruži dovoljno dokaza za postojanje supstanci ključnih za stvaranje života na Marsu, kako su neki spekulisali.

"Ono što sam u poslednjih par nedelja naučio jeste to da morate da budete jako pažljivi u vezi sa stvarima o kojima pričate, i morate da budete jako pažljivi kako ćete to reći. Bavimo se naukom brzinom nauke a živimo u svetu koji se kreće brzinom Instragrama“, izjavio je Grocinger.

Po samoj građi, analizirani uzorak bio je potpuno neinteresantan, ali je u tom trenutku on bio izuzetno važan kako bi se testirala oprema rovera a ne dobila neverovatna otkrića.

Ken Edžet, jedan od naučnika odgovornih za kameru koja pravi detaljne slike, opisao je uzorke površine Marsa kao fini pesak.

"Uzorak je izuzetno suva materija, baš onakva kakvu smo očekivali – finija od šećera ali malo grublja od teksture brašna“, izjavio je Edžet.

Minerološki sastav sličan je onom pronađenom na roverima Spirit i Oportjuniti tokom njihovih misija na Marsu, tako da je moguće zaključiti da je većina planete pokrivena sličnom materijom.

Naučnici su analizom ustanovili da su u uzorku od gasova prisutni vodena para i ugljen dioksid.

Instrumenti su takođe registrovali i hlorisani metan – sitno, prosto jedinjenje koje spada u kategoriju organskih i koji predstavljaju bazu za stvaranje života. Međutim, naučnici smatraju da je još rano za donošenje zaključka da površina na Marsu sadrži organske materije.

Ugljenik bi mogao da bude samo trag nečega što je svemirski brod doneo na Mars sa Zemlje, a organska jedinjenja možda su generisana hemijskim reakcijama tokom zagrevanja uzorka u laboratoriji.

"S obzirom na kompleksnost same analize, najverovatnije neće postojati jedan trenutak u kom ćemo na osnovu samo jednog rezultata svi viknuti Aleluja!“, izjavio je Grocinger.

Naučnici su do sada uspešno testirali skoro sve instrumente na roveru i prostaje još samo proveravanje rada bušilice.

"Početkom sledeće godine rover će se uputiti ka planini Šarp, koja je razlog za odabir trenutne lokacije Kjuriositija. U podnožju planine nalaze se slojevi sedimentnih stena, uključujući tu i glinu koja bi mogla da sadrži organske materije. Spremni smo za taj put i tada će zapravo naša istraživačka misija dobiti polet“, zaključio je Grocinger.