"Kosovo, zemlja tezgi i pumpi"
Upravo vam je izašla iz štampe knjiga "Tezge, pumpe, u brdima manastiri" čija se radnja dešava uglavnom na Kosovu. Otkud taj naziv?
"To je slika današnjeg Kosova, jedne civilizacije koja se urušila i koja ima atmosferu posle smaka sveta. Imate pumpe iz 50-ih godina prošlog veka i ultramoderne, tezge koje prodaju nadgrobne spomenike kraj autoputa, a u brdima manastire iz civilizacije koja je potisnuta. To je vizuelna slika, ne politička".
Ima li roman veze s realnošću?
"Ima mnogo veze. Likovi romana su personifikovani i napravljeni od mnogo lica koje sam tamo upoznala, iskustva drugih novinara pomešana su sa mojim".
Zbog čega vas napadaju da su roman pisale policijske strukture?
"Bila sam fascinirana kada sam to čula. Prvo sam bila jako zabrinuta, zato što mislim da nema veće strahote za pisca, makar najlošiijeg, da mu je roman napisalo neko policijsko piskaralo. A kad sam malo popričala sa ljudima, shvatila da je to notorna glupost. Moja knjiga je puna lažnih podataka od toga je pesnik Momčilo Anastasijević bio saborac Đurđa Brankovića, ili da je Milorad Vučelić kao pesnik iz 19. veka".
Hoće li vam neko zameriti zbog ovog romana?
"Knjiga je toliko deideologizovana, da osim ako neko nema baš nameru da se ljuti, ne može da je ideologizuje. Radi se o ljudima kojima se na Kosovu i zbog Kosova svašta dešava".
Šta će se novo saznati o Kosovu?
"Roman ruši stereotipe o načinu života Srba i Albanca u Bošnjačkoj mahali u Mitrovici ili na nekim mestima gde se ratovalo. Na Kosovu uglavnom nema siromaštva. Siromašne su jedino izbeglice iz Hrvatske, ali njih je sve manje. Uglavnom su pomrli u svoj toj bedi, jer niko imao vremena od bavljenja važnim stvarima patriotskog karaktera da se bavi njihovim nebitnim slučajem, a neko ih je doveo na to Kosovo. Njih ima najviše u knjizi jer je mene to kao čoveka zgrozilo".