Lični podaci kao na oglasnoj tabli

Tokom minule finansijske godine zbog sumnje i praćenja kriminalnih aktivnosti i nezakonitog sticanja imovine, vladine agencije su preko 300.000 puta prisluškivale privatne telefonske razgovore i pristupanje internetu. U poređenju sa finansijskom 2010-2011. godinom, ta kontrola je povećana za čak 20 odsto.

Podaci iz kancelarije Javnog pravobranioca pokazuju da su vladine informativno-bezbednosne agencije u proseku svakog dana 5.800 puta kontrolisale telefonske razgovore i protok internetom.

Na osnovu važećih Federalnih zakona informativno-bezbednosne agencije imaju mogućnost da pristupaju podacima o vlasnicima telefona i internet naloga, dolazećim i odlazećim telefonskim pozivima, protoku internet podataka kao i o drugim ključnim podacima koji su u vezi sa internet komunikacijom. Pristup tim informacijama može da zahteva viši policijski službenik ili službena lica i za to im nije potreban sudski nalog.

Ko prisluškuje? Iz policije Viktorije pravdaju povećan pristup podacima time da su detektivi i istražitelji sada bolje upoznati sa promenama u tehnologiji i autoprocesuiranju podataka koji njihov posao pojednostavljuje. Među federalnim agencijama koje koriste podatke dobijene praćenjem telefonskih razgovora i interneta su Australijska kriminalistička komisija, Australijska komisija za sigurnost i obezbeđenje investicija, Poreska uprava, veći broj vladinih agencija kao što su Mediker, Centrelnik i Australijska pošta. Takođe, podatke koristi policija, službe za borbu protiv korupcije, ali sve češće i vladina ministarstva i agencije, među kojima i Ministarstvo privrede Viktorije, Državna uprava za kontrolu taksi prevoza i Agencija za zaštitu radnika na radnom mestu - WorkSafe Victoria.

Koliko je prisluškivanje otišlo daleko, gotovo šokantno i banalno deluje informacija da su prisluškivanje građana tražili i iz Agencije za zaštitu životinja i borbu protiv njihovog zlostavljanja - RSPCA u Viktoriji, Kvinslendu i Tasmaniji, pa čak i lokalne uprave u Melburnu. Zbog toga je oštro regaovao senator Skot Ladlem iz stranke Zelenih.

- Radi se o pristupanju podacima hiljada i hiljada, u stvari miliona građana Australije, a očigledno je da svako može da zatraži pristup - upozorava Skot Ladlem iz stranke Zelenih. Senator Ladlem tvrdi da zahtevi za pristup privatnim podacima građana pokazuju da su važeći propisi, omogućili da oni izmaknu svakoj kontroli.

- Kako je moguće uspostaviti balans u broju provera kada svake godine beležimo porast od 20 odsto u broju aktivnosti praćenja građana, čiji je trenutni broj dostigao preko 300.000 - tvrdi Skot Ladlem.

Podaci kojima je pristupala Australijska informativno-bezbednosna organizacija ASIO, obavijeni su velom tajne i ne mogu da se iznose u javnost. Federalna vlada je najavila izmene zakona koje će državnim agencijama omogućiti veću slobodu u pristupanju telekomunikacijskim podacima građana, a takođe telekumunikacione kompanije će biti dužne da podatke o telefonskim pozivima i korišćenju interneta čuvaju najmanje dve godine.

Međutim, Javni pravobranilac gospođa Nikola Rokson nije izdala saopštenje za javnost u vezi sa najavljenom raspravom o izmenama propisa, koja je najavljena za četvrtak u Kanberi, odnosno za poslednji dan zasedanja Parlamenta ove godine.
 

Najagilniji u NSW Najveću kontrolu telefonskih poziva i interneta tražila je policija iz NSW gde je tokom prošle finansijske godine zabeleženo 103.824 pristupa privatnim podacima građana. Na drugom mestu je policija Viktorije sa 67.173 zahteva, dok je Australijska federalna policija tim podacima pristupala u 23.001 slučaja.

Predstavnik za štampu gospođe Rokson navodi kako novi statistički podaci o praćenju telefonskih poziva pokazuju da je od izuzetne važnosti za policiju koja uz pomoć toga može da uđe u trag kidnaperima, ubicama i članovima organizovanog kriminala. "Parlamentarni odbor za bezbednost trenutno analizira podatke o korišćenju propisa u praćenju telefonskih razgovora i interneta, sa ciljem da se omogući policiji da bude uvek korak ispred onih koji predstavljaju opasnost po našu nacionalnu sigurnost i tako budu odgovorni za svoja dela."

Međutim, senator Ladlem traži da se pooštre kriterijumi po kojima bi državne agencije mogle da pristupaju ličnim podacima građana, i da bi za to uvek morali da dobiju sudski nalog ili dozvolu nezavisnog tela.

- Smatram da je odgovornost na Parlamentu da zahteva da bezbednosne organizacije moraju da traže neku vrstu dozvole pre nego što pristupe podacima miliona građana Australije, kao i da se vrši stalna revizija zahteva zbog kojih su podaci i traženi - rekao je senator stranke Zelenih.