Srbija jedina iz exYU glasala za Palestinu
Rezoluciju koja bi Palestini trebalo da omogući pristup međunarodnim organizacijama podržale su tri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN s pravom veta (Kina, Rusija i Francuska) i više od polovine zemalja članica EU. Protiv je bilo devet zemalja, a 41 država uzdržala se od glasanja.
Od država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, jedne od prvih zemalja koja je priznala Palestinu kao državu kada je proglašena u novembru 1988, palestinsku rezoluciju u UN podržala je samo Srbija. BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija i Slovenija bile su uzdržane.
EU nije imala usaglašen stav o palestinskoj rezoluciji. Iz Brisela je uoči glasanja saopšteno da o tome odlučuju države pojedinačno, a podeljenost su pokazali i rezultati glasanja - 14 zemalja EU podržalo je palestinski zahtev, 12 je bilo uzdržano, a samo jedna - Češka, glasala je protiv.
Među uzdržanim članicama EU bile su Nemačka, Britanija, Poljska, Slovačka, Bugarska, Rumunija i Mađarska, dok su među onima koje su podržale palestinski zahtev Francuska, Grčka, Italija, Španija, Portugal, Kipar, Švedska, Danska i Finska.
Pored Izraela, unapređenju palestinskog statusa iz entiteta u državu posmatrača u Generalnoj skupštini UN usprotivile su SAD, Kanada, Češka, Maršalska ostrva, Mikronezija, Nauru, Palau i Panama.
Palestinsku državu pre usvajanja rezolucije o statusu priznalo je 130 zemalja.
Politiku bivše SFRJ od njenih naslednica nastavile su Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, dok Hravtska, Makedonija i Slovenija nisu priznale Palestinu.