Haradinaj u knjizi priznao zločine!
Potpisan primerak ove knjige od Haradinaja dobila je i švajcarska novinarka Marlen Šniper. Ona je bila jedna od uzdanica Tužilaštva da dokažu zločine. Njoj je Haradinaj navodno rekao da je knjiga istinita od korica do korica, ali je Tribunal odbacio taj dokaz, jer nije mogla da se potvrdi autentičnost iskaza.
Kakve su vaše reakcije na oslobađanje Haradinaja?
-Već u prvom suđenju videlo se da postoje problemi da se dokaže krivica, kao i u slučaju hrvatskih generala Gotovine i Markača. Razumem da su ljudi u Srbiji razočarani i da smatraju da pravda nije sprovedena. Sa druge strane, odluke moraju da se poštuju. Međunarodno pravo je takvo, nije izneto dovoljno dokaza. Mislim da ja nisam ni mogla da nešto dokažem.
Intervjuisali ste Haradinaja, od njega ste dobili i potpisanu knjigu...
-Razgovarala sam sa Haradinajem posle rata. On je tada rekao da je bio glavni čovek na terenu, da je bio odgovoran za ono što se dešavalo. Bio je ponosan na to, zato što je bio na vrhu OVK. To je bilo pre nego što se našao u Hagu. Zato sam bila začuđena kada je u Hagu rekao da ne zna šta se dešavalo, da je bio sa devojkom, spavao ili da je bio na različitim mestima. To mi je bilo čudno i zbog toga sam bila spremna da svedočim u Hagu, ali je knjiga odbijena kao dokaz.
Autor knjige Badr Hamzaj je umro 2012. Kakvo je vaše mišljenje o toj knizi? Da li su događaji istiniti?
- Hamzaj je bio njegov prijatelj. On nije mogao da napravi kritički intervju sa njim kao ja. Ja sam ga odmah posle rata pitala odakle mu nova kuća, novac... Haradinaj je o svemu pričao. Pričao je onako kako je hteo da predstavi sebe. Ovu knjigu sam dobila sa potpisom i datumom, evo sad je listam, bilo je to 2001.godine.
Kakva je bila podela uloga između Tačija i Haradinaja?
-Za Haradinaja je Tači bio "Milki boj", neko ko nije hteo da prlja ruke, intelektualac. Haradinaj je bio čovek na terenu. Ja nisam videla da je on počinio zločine, ali je jasno rekao da je on komandat OVK. To sam rekla i Tužilaštvu. Znate šta me je iznenadilo? Haradinaj je godinama živeo u Švajcarskoj, u blizini Ženeve, bio je ponosan na Crveni krst, pozivao se na Ženevsku konvenciju, a onda se na suđenju pravio kao da o tome ništa nije znao!