Sulejman seje bes od Balkana do Turske
Pet vekova pošto je postao Veličanstveni, turski sultan Sulejman, ponovo je osvojio Balkan, Evropu i Aziju. Ovaj put zahvaljujući raskošnoj sapunici koja je otkupljena u oko 60 zemalja.
U Grčkoj je zbog prikazivanja "Sulejmana" izbio skandal, pa je grčki dnevnik "Democracy" zatražio od televizije ANT1 (koja prikazuje seriju) da ukloni sve njihove reklamne spotove koji se prikazuju tokom serije. U dnevnom listu smatraju da serija daje iskrivljenu sliku istorije i da je reč o turskom pokušaju da ulepša mračno razdoblje vladavine Sulejmana.
Makedonske vlasti odlučile su da naprave radikalan korak, pri čemu će najveću cenu platiti turske sapunice. Ivo Ivanovski, ministar za informatičko društvo, najavio je da će turske serije biti zamenjene onima u makedonskoj produkciji.
Besni zbog prikaza Sulejmana kao ženskara koji u haremu pije vino, su i konzervativni Turci, koji su tražili zabranu prikazivanja serije. Podršku im je pružio i turski premijer Redžep Tajip Erdogan, čija vladajuća partija pokušava da promoviše mnogo otvoreniji islamski identitet nacije koju je 1923. godine Mustafa Kemal Atatürk pretvorio u modernu sekularnu državu. Ipak, "Sulejman" nije zabranjen ,a serija je postigla visoku gledanost turske publike i podstakla brojne rasprave ne samo o Sulejmanu nego o Osmanskom Carstvu uopšte.
Erdogan: To nije naš sultan
Zbog scena ispijanja vina u haremu i seksa turski premijer rekao je da serija nema poštovanja prema njihovoj istoriji i da je prikazuje u negativnom svetlu mlađim naraštajima.
"Mi takve pretke nemamo. Mi takvog zakonodavca, takvog sultana Sulejmana, nismo upoznali", rekao je Erdogan i naveo da su Turci uvek problem pokušavali da reše dijalogom i mirnim putem. |
"Među Turcima se pojavio novi interes u otkrivanju njihove prošlosti", izjavio je za Rojters direktor palate Topkapi u Istanbulu, koja je 400 godina bila rezidencija osmanskih sultana. "Nema nacije na svetu koja može sebi priuštiti luksuz odbacivanja vlastite prošlosti, pogotovo ako je ona bila veličanstvena. Čak i tokom godina kada su na vlasti bile stranke bez islamskog predznaka ljudi su bili ponosni na svoju osmansku istoriju".
Sulejman Veličanstveni (1494. - 1566.) rođen je u Trabzonu na Crnom moru, a u sedmoj godini poslat je na školovanje u palaču Topkapi u Istanbulu. Kao 17-godišnjak Sulejman je postavljen za guvernera jedne od provincija, da bi kao 25-godišnjak posle smrti oca Selima I zaposeo tron.
"Govori se da je mudar vođa, ljubitelj učenja i svi ljudi očekuju samo dobro tokom njegove vladavine", zapisao je venecijanski putopisac iz tog perioda. Odmah je počeo niz vojnih osvajanja, među kojima se ističe zauzimanje Beograda 1521. godine, što mu je otvorilo put prema Evropi. Tokom 46 godina vladavine Sulejmana Veličanstvenog Osmansko Carstvo se udvostručilo i doseglo vrhunac.
Sulejman je osvojio Rodos, Beograd, Transilvaniju, pobedio mađarsku vojsku Ludviga II u Mohačkoj bici 1526. godine i anektirao delove severne Afrike. Zaustavljen je tek kod Beča, koji je bezuspešno opsedao.
U istoriji Turske Sulejman je zapamćen kao mudri vladar i veliki graditelj koji je podigao mnogo džamija, biblioteka i mostova, među kojima i Stari most u Mostaru. Takođe, doneo je niz novih zakona, zbog čega ga u Turskoj nazivaju Zakonodavac (Kanuni), a u kolektivnoj svesti smatran je nekom vrstom sveca. Međutim, poznati turski kolumnist Mustafa Akijol, koji često piše o odnosu religije i politike, smatra da je kod mnogih Turaka prisutna preterana idealizacija Osmanskog Carstva.
"Osmanlije su mogle biti dobre 'sluge islama', ali oni su, takođe, bili ljudi sa svim gresima i iskušenjima. Uistinu, samo je nekoliko osmanskih sultana pilo vino i njihov harem nije bio mesto orgija, čime su neki od ranih zapadnjačkih orijentalista hranili svoje erotske fantazije. No, harem, takođe, nije bio ni samostan u kojem nije bilo seksa", rekao je Akijol za Rojters.
Lepe žene u prekrasnim svilenim haljinama s dubokim dekolteima, raskošan nakit, atmosfera s erotskim nabojem: upravo u carskom haremu odigravaju se glavni zapleti i intrige u seriji "Sulejman Veličanstveni".
"Harem je bio carska institucija u palati Topkapi rezervisan za sultanove žene, majku i njegovu decu. Bio je izdvojen i, osim sultana i evnuha, nijedan muškarac tamo nije mogao ući", objašnjava Vjeran Kursar.
O stvarnom životu u haremu vrlo se malo zna, jer osmanski istoričari, baš kao i zapadne diplomate i putopisci, nisu u njemu boravili.
"Od početka smo govorili isto: to je fikcija inspirisana istorijom. Ulaskom u harem učinili smo sve te nedodirljive i visoko cenjene istorijke ličnosti bližim nama. Dali smo im materijalnu egzistenciju kao osobama, sa strahovima, besom i strastima", rekla je Meral Okaj, scenarista "Sulejmana" koja je pre nekoliko meseci preminula od raka.
Ali, to što Sulejmana, njegovu voljenu Hurem, ali i velikog vezira Ibrahim-pašu, sultaniju Hatidžu i ostale likove serije čini bližim običnim ljudima, ljuti konzervativnu Tursku. "Prošlost je uvek izmišljena zemlja. Revizija prošlosti uvek vodi u političke borbe u državi", izjavio je svojevremeno turski nobelovac Orhan Pamuk.