Pacovski kanali (4): Svađa sa Kvaternikom
- Profesore, stvari po nas ne idu baš najbolje i bilo bi dobro da što pre odete u Rim, u Vatikan, da spasete što se može - otvoreno je izneo svoj predlog Stepinac.
- Ali, mi imamo svog predstavnika pri Svetoj stolici.
- Znam, znam, ali knez Ervin Lobkovic je starac, rekao bih senilni starac. Vi treba da nađete put i način da sa Vatikanom dobijete garancije od Angloamerikanaca da neće bombardovati Zagreb, kao otvoreni grad. Englezima ponudite našu punu saradnju, čak i prelazak naših trupa na njihovu stranu. Samo da nam ne diraju NDH. Nema vremena za čekanje. Požurite - užurbano je govorio nadbiskup Alojzije Stepinac.
Suočenje
Sve što Vam kažem, profesore, ne govorim napamet. Za sve postoje svjedoci, dokumenta. O stradanju pravoslavnog sveštenstva govorim Vam, između ostalog, i na osnovu Memoranduma o genocidu nad srpskim narodom u vrijeme Drugog svjetskog rata koji je oktobra 1950. godine dostavljen predsjedniku Petog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Ako želite još... Agresivno je počeo razgovor sa Draganovićem istražitelj bosanskohercegovačkog ogranka tajne službe.
- Ne, ne. Zahvaljujem! - požurio je da ga prekine Draganović.
Inspektor se nije dugo suzdržavao. Samo koliko je potrebno da izvuče neki od papira ispred sebe.
- Vi kažete, profesore, da Vi, Stepinac, a naročito Vatikan ništa niste znali o pokoljima. A znali ste svi! Baš svi! I to još od prvog dana! Evo Vam još jednog dokumenta koji je upućen u Vatikan i to lično papi Piju XII:
Izgubljena braćaAnalizom ličnih i porodičnih odnosa Krunoslava Draganovića, američki agenti CIC su došli do saznanja da ovaj ima dvojicu braće i sestru. Kontakt je redovno održava s bratom Zvonimirom koji je živeo i radio u Zagrebu, politički neangažovan, ali koji zbog brata Krunoslava nije mogao da napreduje u službi. Drugi brat Krešimir je radio u ambasadi NDH u Berlinu tokom rata i o njemu se ništa ne zna. Draganović s njime nije imao vezu i verovalo se da je on ostao da živi negde u britanskoj okupacionoj zoni Nemačke. Konačno, imao je i sestru Danicu koja je mirno živela u Slavonskom Brodu. |
"Vaša Svetosti! Obraćam vam se kao čovjek čovjeku, hrišćanin hrišćaninu. Od prvih dana Nezavisne države Hrvatske, Srbi su bili klani u Gospiću, Gudovcu, Bosanskoj Krajini i drugde, i ovi pokolji traju do današnjih dana. U ovim besprimjernim zločinima, gorim od bezbožničkih, naša Katolička crkva je učestvovala na dva načina.
Prvo, veliki broj sveštenika, klera, kaluđera i organizovanih katolika omladinaca, aktivno je uzeo učešća u ovim zločinima, ali što je još strašnije, katolički sveštenici su bili čak logorski i odredski komandanti i naređivali su ili tolerisali užasna mučenja, ubistva i pokolje hrišćana... Opet je dužnost Crkve da podigne svoj glas: prvo zato što je Hristova crkva, drugo, zato što je svemoćna! Obraćam se Vama povodom ovih strašnih zločina da spasete moju dušu i ostavljam Vama da nađete način da spasete i svoju.
Komisija smrti
Prvisav Grisogono, bivši ministar Kraljevine Jugoslavije.
U Zemunu, 8. februara 1942. godine."
- Dakle, profesore?
- Kako bih ja gospodine, mogao znati šta je i ko pisao u Vatikan? To meni nikada nije bilo dostupno - odgovori Draganović.
- Niste znali ni šta se piše Stepincu? Prosto nevjerovatno! Neka bude i kako vi kažete. Ali, obavestio Vas je i beogradski nadbiskup dr Ujčić da je i njemu stiglo pismo o pokolju sa molbom da se obavesti papa i zaustavi zločin. Evo šta je nadbiskup odgovorio na pismo bivšeg ministra:
"Hvala Vam na Vašem pismu. Izveštaje o pokoljima sam već dobio iz više različitih izvora. Ja sam sve uputio Vatikanu i vjerujem da će sve moguće biti učinjeno".
Zaćutali su i inspektor i Krunoslav Draganović.
Izveštaj CIC"Manastir Svetog Jeronima je rajsko utočište za ustaše i centar je krijumčarenja izbeglica iz Jugoslavije" naposao je 12. februara 1947. godine agent američke vojne obaveštajne službe Robert Klejton Mad. 
Slavko Kvaternik je pročitao proglas o osnivanju NDH
Prema njihovoj oceni, u Zagrebu su verovali da će Draganovićeve izvanredne veze u Vatikanu pomoći u zaštiti "hrvatskog militantnog katolicizma. Ipak, u toj misiji on je bio potpuno neuspešan". |
- Nemojte mi reći da niste znali za Jasenovac i ono što se tamo događalo. Zar Vi niste bili član tročlane komisije koja je određivala koliko kojeg dana ljudi treba ubiti?
Draganović je skočio sa stolice. Zaboravio je na svešteničku smernost, počeo je žestoko da maše rukama. Gotovo je siktao:
- Slušajte Vi, gospodine! Ja sa Jasenovcem nemam ništa! Čujete li? Nemam ništa! Kakva komisija, zar mislite da bi nekakva komisija bila potrebna njima tamo. Zar vam nije jasno da su tamošnji komandanti bili sami sebi komisija?
Ako sam i čuo za nešto od onoga što se događalo u Jasenovcu, to mi se ne može staviti na dušu jer sam i sam zbog prigovaranja bio dva puta u životnoj opasnosti.
- Kako ste to Vi bili u opasnosti, profesore?
- Prvi put posle jednog susreta sa vojskovođom Slavkom Kvaternikom. Bilo je to nešto u vezi sa kolonizacijom u Slavoniji i Srijemu. Tada sam se zalagao za elastičniji odnos prema tamošnjim Srbima, da bi posle nekoliko dana kod mene došao vojni vikar Viliem Cecelja koji mi je preneo da je Kvaternik ljut zbog mog odnosa prema "Vlašadima" i da se nosio mišlju da me izvede pred preki sud.
Drugi put je bilo opasnije, kad sam bio kod Pavelića. On mi je u jednom razgovoru doslovce rekao da je "ukaljana čast hrvatskog naroda i da nevino prolivena krv vapije za osvetom". Kad sam mu prigovorio zbog Jasenovca, isterao me je iz sobe preteći mi da se ne mešam u ono što me se ne tiče - odgovorio je Draganović.
- Dobro, kada ste otišli u Vatikan u avgustu 1943, sa kim ste se prvo sretali?
- Prvo sa državnim sekretarom kardinalom Maljoneom, pa potom sa nemačkim ambasadorom baronom Vajcekerom i njegovim savetnikom Fon Braunom. Zatim sam se susreo sa mađarskim ambasadorom Aporom i slovačkim Sidorom. Bile su to zemlje koje su očekivale istu sudbinu kao i NDH - počeo je iscrpan razgovor profesor Draganović.