"Normalizacija odnosa, bez priznavanja Kosova"
U razgovoru sa članovima parlamentarnog Odbora za evropske poslove, Grubješić je za 4. decembar najavila nastavak pregovora na najvišem političkom nivou o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, naglašavajući da je ubrzavanje puta Srbije ka članstvu u EU "prvi i najpreči prioritet" Vlade Srbije.
Odgovarajući na pitanja poslanika, Grubješić je, međutim, podvukla da Srbija "ne može priznati nezavisnost Kosova".
"Dobri zakoni o diskriminaciji, ali problem njihovo sprovođenje"Upitana o pravima manjina, a naročito homoseksualaca, u Srbiji, Grubješić je naznačila da postoje dobri zakoni o zabrani diskrinimacije, ali da je problem u njihovom sprovođenju. Podsetila je da su gej-paradu održanu pre dve godine obeležili sukobi ultra-desničarskih organizacija sa oko 7.000 policajaca, objašnjavajući da održavanje parade od tada nije bilo dozvoljeno upravo iz bezbednosnih razloga. Održane su, međutim, druge manifestacije homoseksualaca bez ikakvih problema, rekla je Grubješić. |
"To od nas niko nije ni zatražio, a s obzirom da ni pet članica EU nisu priznale nezavisnosti Kosova, takav zathev bio bi nepravičan. Mi to nećemo učniti, ali ono sto možemo je da kroz dijalog koji traje rešimo mnoga važna pitanja", naznačila je potpredsednica srpske vlade za evropske integracije.
Dijalog o normalizaciji odnosa otvara šansu "za istorijiski sporazum Srba i Albanaca", koji bi morao biti kompromisan, rekla je Grubješić, odgovarajući na pitanje o rešenju za sever Kosova, uz preciziranje da je Vlada Srbije predana postizanju tog dogovora do
kraja svog mandata.
"To je teško, ali smo rešeni da pronađemo rešenje do kraja vladinog mandata. Postoji šansa za istorijski sporazum između Srba i Albanaca. Ne mogu da predvidim kakva će rešenja biti, ali to bi trebalo da bude neka vrsta kompromisa", kazala je ona.
Na pitanje šta su prepreke u normalizaciji odnosa, Grubješić je odgovorila da bi jedna od smetnji mogla biti oslobađajuća presuda bivšem zapovedniku OVK Ramušu Haradinaju, ukoliko je, "kako svi očekuju", preksutra izrekne Haški tribunal. Kao druga goruća
pitanja, navela je rešavanje statusa Srba na severu, ali i jugu Kosova, i pitanja imovinskih prava oko 200.000 Srba koji su izbegli 1999. godine.
"Neće biti lako, ali nema druge opcije nego razgovarati", istakla je potpredsednica srpske vlade.
Upitana kako će Srbija reagovati ako EU sa Kosovom bude potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Grubješić je uzvratila: "Mi to ne možemo sprečiti...Srbija ne može i neće sprečavati evropski put Kosova".
Na konstataciju holandskog poslanika da je iza Srbije i Holandije ostao "težak period" opterećen zahtevima za potpunu saradnju Beograda s Haškim tribunalom, Grubješić je podsetila da je Srbija sve svoje obaveze ispunila uvažavajući "strog, ali pravičan" stav
Holandije.
Podvukla je, međutim, da je oslobađajuća presuda koju je Tribunal izrekao hrvatskom generalu Anti Gotovini - naročito ako bude praćena i oslobađanjem Haradinaja - predstavlja "nož u leđa proevropskim snagama u Srbiji" koje su čitavu deceniju nastojale da svoje građane uvere da sud u Hagu nije antisrpski.
"Mislim da Tribunal nije doneo pravdu svim žrtvama", ocenila je potpredsednica Vlade Srbije pred evropskim odborom holandskog parlamenta. Njeno izlaganje iz publike je pratila ambasadorka Hrvatske u Holandiji Vesela Mrđen-Korać.
Potpredsednica Vlade Srbije upoznala je holandske poslanike i sa vladinim ekonomskim merama, naporima za stvaranje uslova za strane investicije, napretkom u reformi pravosuđa i u borbi protiv korupcije u kojoj, kako ne podvukla, "niko nije zaštićen".
Posle diskusije sa holandskim parlamentarcima, Grubješić je u kratkoj izjavi srpskim izveštačima izrazila uverenje da Srbija može očekivati podršku Holandije u daljem približavanju EU, izražavajući nadu da će se to videti već u decembru, prilikom
odlučivanja o datumu otvaranja pregovora Unije sa Srbijom.