Pacovski kanali (3): Gledaj svoja posla

Policiji u Sarajevu je jasno naglašeno da su neophodne mere bezbednosti. Trebalo je po svaku cenu sprečiti da neko napadne Draganovića, a mnogi su hteli da mu naude. Ustaše nisu želele da ispriča sve što zna o njima, četnička emigracija je htela da se osveti tako što će ubiti profesora...

Krunoslav Draganović na dramatičnoj konferenciji za novinare

Dogovor je predvideo da se konferencija organizuje na jednom mestu, da se tako obaveste novinari, a da se potom mesto na prečac promeni kako bi se izbegli eventualni incidenti. Tako je i bilo. Draganoviću je rečeno 16. novembra da će moći da se obrati novinarima.
Svi su sa nestrpljenjem čekali da vide ozloglašenog sveštenika koji je, prema navodima ondašnje štampe, stvorio "pacovske kanale" i bio u samom vrhu Vatikana u vreme Drugog svetskog rata. Konačno, susret je zakazan za 18. novembar.

Satima su se novinari tiskali u sali. Svi dopisnici stranih redakcija akreditovani u Jugoslaviji stigli su kako bi izvestili o prvorazrednoj senzaciji izlaska u javnost čoveka koji je, prema evidenciji samog Draganovića, u jugoslovenskoj štampi bar 200 puta bio opisan kao ratni zločinac. Svi su želeli da čuju šta on ima da kaže. Da li će reći da je otet, nagovestiti da pređa nije bila dobrovoljna, bilo šta što bi senzaciju učinilo još većom.

NISAM ZNAO ZA MASAKR
- Mnogi od vas su pisali o takozvanom slučaju Draganović. Većina je to činila kako nalažu interesi njihovih redakcija, a manje po svojoj profesionalnoj savesti. Ovom prilikom želim da vam pomognem da saznate pravu istinu - počeo je svoje izlaganje Draganović.

- Vi ste od samog stvaranja Nezavisne Države Hrvatske bili u njenim vrhovima. Znači, znali ste kakvi se sve zločini čine u toj vašoj "nezavisnoj državi" - upitao je jedan od novinara.

- U početku nisam! Kada sam saznao 1942. godine, ja sam kod Pavelića, rizikujući i sopstvenu glavu, intervenisao - odgovorio je povišenim tonom profesor.

Branko Jelić

- I šta je bilo - opet će novinar.

- Pavelić mi je rekao da gledam svoja posla i da se ne mešam u stvari koje me se ne tiču - imao je spreman odgovor Draganović.

Kontrabeg

Prema nepotvrđenim navodima visokog funkcionera u Rimskoj kuriji, odmah pošto je Draganović osvanuo u Jugoslaviji, "organizovan je i plan Draganovićevog oslobađanja i prebacivanja u Italiju. Dvojica italijanskih mladića, turista, su brzim autom stigli u Sarajevo, našli se s Draganovićem u sakristiji jedne crkve i predali mu pismo jednog rimskog prijatelja s pozivom da im se pridruži do Dubrovnika, gde ih je čekao veliki brzi čamac. Pročitavši pismo, Draganović se malo zamislio a onda se zahvalio na njihovoj spremnosti da mu pomognu pobeći.
- Po svojoj savesti ja to ne mogu da učinim. Hvala, ali drugi bi skupo platili moj beg - navodno im je tada rekao Draganović.

Zapadni mediji su potanko izvestili o svakoj reči Krunoslava Draganovića. Emigracija je dobila još jedan udarac, jer sada nisu više komunisti govorili u profesorovo ime, već on sam. Ono što je začudilo jesu mlake reakcije hrvatske emigracije. Ali, tu se pojavljuje i jedan kuriozitet. Najglasniji u priči o Krunoslavu Draganoviću bili su emigranti u Minhenu, iako se zna da je on bio u velikom sukobu sa dr Brankom Jelićem, vođom tamošnje hrvatske emigracije. Sukob je nastao zbog različitih gledišta u organizaciji iseljenika u borbi protiv komunizma.

Bila je polovina marta 1968. godine kada je Krunoslav Draganović i dalje u osami uporno pisao svoju izjavu po kojoj će ga ispitivati sudija. Do tog trenutka njegov iskaz je već sadržao 142 gusto kucane stranice. Susreo se negde u to vreme i sa advokatom koji ga je upitao da li istinski veruje da mu on može pravnički pomoći, na šta je profesor potvrdno odgovorio. Onda započinju i prvi brifinzi, pre izlaska pred sudiju koji se takođe sprema za ozbiljno suočavanje sa istinom.

- Prvo mi recite da li su odgovori koje ste napisali na pitanja istražnog sudije jedina i prava istina - pitao je advokat.

Sveti Jeronim

Zavod Svetog Jeronima u Rimu

Kolegijum Svetog Jeronima je zavod pod jurisdikcijom Vatikana, međutim njime upravlja nadbiskup zagrebački. U vreme izbijanja Drugog svetskog rata rektor zavoda bio je dr Juraj Mađarec imenovan odlukom nadbiskupa Alojzija Stepinca, a koji je radio pod blagoslovom jugoslovenog kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Odmah posle okupacije Jugoslavije 1941, prema dokumentaciji CIC, Mađarec menja stranu i podržava stvaranje NDH. Međutim, pravi šef zavoda bio je Draganović. Odmah posle završetka Drugog svetskog rata Draganović i Mađarec odlučili su da formiraju humanitarni fond "Bratovinu" čiji je zadatak bio da pomažu hrvatskim izbeglicama iz Titove Jugoslavije, ali se pod tim plaštom događalo i puno toga što nema veze s humanitarnim radom.

TRI VRSTE ODGOVORA
Draganović obema rukama protrlja čelo i slepoočnice. Nije verovao da će bilo ko njegove tvrdnje primiti zdravo za gotovo. Pre svega zato što nije znao šta sve o njemu znaju jugoslovenske vlasti.

Sarajevo 1967. godine

- Evo ovako. Moji odgovori se mogu podeliti na tri kategorije. U jednoj su oni koji su potpuni, istiniti i opštepoznati. U drugoj bi bili oni na koje nisam mogao da dam celovit odgovor, jer puna istina ni meni nije poznata. I, najzad, u trećoj kategoriji su oni odgovori u kojima sam delimično prećutao istinu, uveren da ona ni jugoslovenskim vlastima nije poznata.

Krunoslav Draganović je tada sa advokatom i otišao da preda pisanu izjavu istražnom sudiji.

Hiljadu pitanja "bezbednjaka"

Sudija je Draganovića pozvao na ispitivanje tek početkom aprila 1968. godine.
- Za neke vaše odgovore zainteresovana je i Služba bezbednosti i molim Vas da prvo odete kod njih u sobu broj sedam, na prvom spratu. Već ste najavljeni - reče sudija profesoru koji je odmah krenuo.
- O, Vi ste profesore, izvolite uđite. Ja sam inspektor Službe bezbednosti Bosne i Hercegovine, Josip Špebaz. Vama je sigurno rečeno da Služba ima interes da razgovara sa Vama - reče inspektor Špebaz.
- Da, rečeno mi je da imate neka pitanja za mene - odgovorio je Draganović, na šta se inspektor samo osmehnuo uz pomalo zajedljiv komentar:
- Bojim se da za Vas imamo hiljade pitanja. Prema tome, Vi i ja ćemo se sretati poduže. Nekad i svakodnevno - odgovori inspektor skupljajući papire po stolu, krajičkom oka posmatrajući kako se Krunoslav Draganović znoji i meškolji u svojoj stolici na drugom kraju sobe.