Zašto Makedonija slavi srpski i albanski praznik?
Pod naslovom "Ili jesi ili nisi patriota" autor komentara Slobodan Najdovski piše da se ne postavlja pitanje da li je te dve proslave trebalo organizovati već ko određuje šta će se proslavljati i na koji način.
Jer, kako se dodaje, jeste u duhu pravoslavlja da se sveštenicima Srpske pravoslavne crkve dopusti da služe pomen palim borcima srpske vojske, ali, u isto vreme ne bi trebalo prenebregnuti da to što za srpski narod predstavlja veliku pobedu, za makedonski narod znači prelazak iz jednog u drugo ropstvo.
Vlada nije smela da propusti da prilikom obeležavanja tog datuma podseti da je Balkanski rat jedan od najcrnjih perioda makedonske istorije i da Zbrnjak kod Kumanova simboliše uvod u podelu Makedonije.
Na proslavi Kumanovske bitke, ocenjuje autor, propuštena je šansa da se kroz realan pristup događajima pokaže da su političari iz Makedonije i Srbije spremni da pošalju poruku pomirenja u odnosu na prošlost koja opterećuje. Takve poruke, između dve čaše rakije na Rakijadi u Valandovu, nemaju istu težinu kao da su poslate s mesta koje je za Srbe simbol velike pobede, a za Makedonce podsetnik na strašno razdoblje istorije.
Ništa manje začuđujuće nije ni ćutanje zvaničnika albanske Demokrtaske unije za integraciju, koalicionog partnera vladajuće VMRO-DPMNE povodom obeležavanja godišnjice albanske nezavisnosti, navodi se u komentaru.
List piše da obeležavanje značajnih događaja za druge narode treba da bude povod za produbljivanje suživota, uzajamnog poštovanja i međusobnih odnosa i da zato političari koji predstavljaju makedonske Albanace ne treba da otvaraju prostor za one radikalne struje koje na njih gledaju kao na neprijatelje Makedonije.
U komentaru se ističe da obraćanje vicepremijera Muse Džaferija samo na albanskom jeziku, bez prevoda, predstavlja presedan, ali je još veći presedan izostanak reakcije visokih zvaničnika vladajuće stranke. Nije sporno to što je makedonska vlada finansirala i podržala događaj, već je sporan odnos vlasti prema događajima koji se slave, dodaje se.
List ocenjuje da način organizovanja ovih proslava i ćutanje vlasti ne vode izgradnji dobrih međuetničkih odnosa i saradnje među narodima, već, naprotiv, doprinose produbljivanju jaza.
Proslave 100 godina Kumanovske bitke i nezavisnosti Albanije još su jednom otvorile pitanje patriotizma koji se ne dokazuje samo busanjem u grudi i okupljanjem partijskog članstva već kroz konkretne reakcije državnih zvaničnika u različitim prilikama i povodom događaja koji podstiču javne polemike, zaključuje se u komentaru.