Pacovski kanali (2): Podlegao pritisku komunista

Portparol jugoslovenske vlade Avdo Humo objavio je javno pismo Draganovića na sedam rukom pisanih stranica na kojima Draganović objavljuje razloge za svoj "povratak" u zemlju. Da je nekakav dogovor između Draganovića i jugoslovenskih vlasti ipak napravljen svedoči saopštenje federalnog tužioca Vladimira Đukića da "protiv Krunoslava Draganovića nije i neće biti poveden nikakav krivični postupak".

Jedan od najuticajnijih hrvatskih emigranata u Australiji Srećko Rover bio je najagilniji u raspravi o slučaju profesora Draganovića. Optužio ga je da je podlegao pritisku komunista bez obzira na to da li se predao ili je otet, te da je pokazao kako nema "čvrstinu jednog Stepinca". Rover koji je živeo u australijskoj državi Vindzor ukazao je na jednu drugu opasnost, sada kada je Draganović komunistima u rukama.

"Pitanje od milion dolara" bilo je šta će to Draganović sve ispričati istražiteljima u Sarajevu u zamenu za svoju slobodu ili bar blažu kaznu ako bi se na nju komunisti ipak odlučili?!

ČVORIŠTE
Centar u koji su se slivale sve informacije o Krunoslavu Draganoviću bio je ulica Vija Nafeo Panteloni u Rimu. To je bila adresa Draganovićevog bivšeg ličnog sekretara Miroslava Varoša koji je imao zadatak da koordinira delatnosti hrvatske ustaške emigracije. Od Varoša su svi šefovi emigracije iz Minhena, Beča, Montreala i drugih centara tražili da se hitno reaguje sa "ustaškom varijantom istine o Draganoviću" pre nego što bude kasno.
 

Panika u CIA Američka obaveštajna zajednica bila je u panici zbog prebega Draganovića. Prema objavljenim izveštajima iz tog vremena, oficir Centralne obaveštajne agencije je napisao: "On je za nas bio izvanredan i visokoranjiv izvor. Ima ogromno znanje o američkim obaveštajnim aktivnostima u i oko Jugoslavije." U neformalnim razgovorima američki obaveštajci su u žargonu govorili da je Draganovićev prebeg ravan sovjetskim prebezima na vrhuncu Hladnog rata. Kako će se kasnije ispostaviti, Amerikanci su zaista imali puno razloga da strahuju za čoveka koji je u višestrukoj igri bio i njima izuzetno koristan. Teorije o otmici Draganovića, a ne dobrovoljnoj predaji, nikad nisu potvrđene. Takav podatak nije postojao ni u CIA, koja u svom izveštaju o događaju u Trstu beleži samo Draganovićev nestanak 10. septembra, da je italijansko-jugoslovensku granicu prešao kod Trsta, ali ništa više od toga.

Sve češće se čulo da je prećutna saglasnost za Draganovićevo vraćanje u domovinu stvar dogovora komunističkih vlasti i Vatikana koji su ponovo počeli da uspostavljaju političke kontakte posle smrti pape Pija XII. Pojedini emigranti su tvrdili da je Draganović deset godina održavao kontakte sa jednim majorom Udbe, koji mu je i garantovao mir ako se vrati u zemlju. Nasuprot svima, Vatikan se sasvim diskretno interesovao kod jugoslovenskih vlasti za Draganovićevu sudbinu. Kardinali Cikonjani i Bondijanino izjavili su da je Vatikan "primio veliki broj pisama hrvatske emigracije, te da pokušavaju da saznaju sve okolnosti pod kojima se Draganović vratio u SFR Jugoslaviju". Ali, kardinali su naglasili i da ne žele uplitanje koje bi zadiralo u jugoslovensko pravosuđe.

Takođe, uticajni kardinali su javno napomenuli i da bi "Sveta stolica bila veoma zahvalna jugoslovenskoj vladi za svaki napor u pravcu što bezbolnijeg rešenja ovog pitanja". Apostolski nuncije u Beogradu, monsinjor Kanja je rekao da je "to veliki skandal za Rimokatoličku crkvu i da do toga ne bi došlo da je hrvatska emigracija slušala Vatikan, kao i da jugoslovenske vlasti nemaju interes da osude Draganovića, te da će ga crkva smestiti u neki samostan kada bude pušten na slobodu".

Srpska pravoslavna crkva, ipak, nije uspela da se suzdrži od komentara, pa je tako u listu "Pravoslavlje" od 17.12.1967. godine uredništvo objavilo pismo dr Mihaila B. Miloševića pod naslovom "Amnestija zločina po zakonu državnom i oproštaj grehova po zakonu božjem".

POD BUDNIM OKOM
Draganović je prvu noć odspavao u zatvoru u Sarajevu.

- Profesore, pođite sa mnom. Zove vas sudija - rekao je stražar došavši do ćelije.

- Sedite, profesore - oglasi se sudija, pored kojeg je sedeo jedan advokat. - Pozvao sam vas da vam uručim rešenje o puštanju iz pritvora i do okončanja istrage bićete na slobodi. Vaš advokat nam je dao adresu na kojoj ćete od sada boraviti. Moram da vas obavestim da ste dužni da se odazovete našem pozivu u svakom trenutku. Da li ste me razumeli?

- Biće tako, gospodine! Ne brinite! Najmanje mi je stalo da sam sebi pogoršam položaj. Moram se skoncentrisati na ono što predstoji, a sami znate koliki je to posao i kako je sve to delikatno - odgovori Draganović.

Draganović je dugo te noći prebirao po papirima, iščitavao stranu i domaću štampu, beležio na marginama novina sve primedbe na napisane reči. Potom je tražio dokumenta po svojoj torbi. Od starta je jasno da se profesor dobro opremio za razgovore koji će uslediti, a koji će pojasniti njegovu ulogu u stvaranju "pacovskih kanala".

Hoću pred novinare Dan nakon što se smestio u novom stanu, Draganović je pozvan i na prvi razgovor sa istražnim sudijom. - Kako ide pisanje izjave, profesore? - upita sudija. - Pa, tako. Znam šta sve treba napisati, ali znam i to da sve što napišem moram i da dokumentujem. Naravno, koliko sam sad u mogućnosti - reče Draganović. - Dobro, dobro, bez žurbe. Zvao sam vas da kažem kako nas je kontaktirao apostolski nuncije iz Beograda, gospodin Kanja, sa molbom da mu omogućimo razgovor sa vama. Mi nemamo razloga da mu ne izađemo u susret, naravno ako vi to želite? - Ja nisam raspoložen za razgovor sa monsinjorom - odgovori Draganović. Draganoviću se nije svidelo to što se u novinama pojavljuju svi. Svi, osim njega. - Nameran sam, uz vaše dopuštenje, da održim jednu konferenciju za novinare. Naše i strane! Na njoj bih lično govorio o "slučaju Draganović".