Ruska i srpska kao jedna duša
Dimitrij Gerasimenko, rođen u Rusiji, u podnožju Urala, je reprezentativac Srbije u džudou. Predstavljao je ovaj 25-godišnji borac našu zemlju i na Olimpijskim igrama u Londonu. Osvajao je medalje i za svoju Rusiju, ali je ipak odlučio da nastavi da se bori pod srpskom zastavom...
"San svakog sportiste je da učestvuje na Olimpijskim igrama. I dalje mi je nestvarno kada pomislim da sam taj san ostvario, i to predstavljajući Srbiju", priča Dimitrij i dodaje:
"Osećaj je bio neverovatan... Još uvek sam mlad, rano je da govorim o vrhuncu karijere i verujem da najbolje tek sledi. Želja mi je da osvojim medalju za Srbiju na Prvenstvu Evrope, a zatim i na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru 2016. godine".
Šta ga je to privuklo našoj zemlji, Beogradu?
"Takmičiti se za Srbiju su, pre svega, čast i zadovoljstvo. Okruženje u Srbiji me inspiriše, svi su veoma pozitivni i zainteresovani za sport kojim se bavim, a moj klub i treneri prate moj lični napredak. Zaista imam veliku podršku i u Džudo klubu Crvena zvezda, u kojem sam našao prave prijatelje. Trudim se da odgovorim na najbolji način takvoj podršci, treniram svakog dana tri puta dnevno, ali zna se da profesionalno bavljenje sportom zahteva mnogo ulaganja i odricanja".
Na džudo Gerasimenko ne gleda samo kao na borilačku veštinu, već i kao na svojevrsnu školu života.
"Ono što je posebno u džudou jeste da će vas naučiti da budete borac i da nikada ne odustajete u životu. Naučićete šta znače strpljenje, disciplina i upornost. Kroz džudo sam naučio da se nikada ne predajem lako, da se uvek borim za svoja uverenja i da se ne plašim suočavanja sa problemima".
Nije često u Beogradu, ali uživa u srpskoj prestonici i trudi se da što bolje savlada naš jezik.
"Nažalost, nemam mnogo slobodnog vremena, uglavnom sam zauzet treninzima kada dođem u Beograd. Ali, kao što sam rekao, imam sjajan tim ljudi pored sebe. Trudim se da vreme provedem što kvalitetnije sa prijateljima koje sam stekao u Beogradu. Oni su uglavnom iz kluba i njima sam zahvalan na razumevanju i pomoći koju mi pružaju. Naravno, uz njih polako učim srpski jezik, nije lako, ali se trudim. Kažu da napredujem, tako da se sada već bolje razumemo".
|
Zanemeo u Hramu
|