Ne bi oslobodili Gotovinu i Markača da smo imali bolje lobiste?
"Cilj je da se građanima približi pojam lobiranja i da se vidi koliko bi Srbija dobila ako bi imala bolje lobiste u inostranstvu", rekao je Cvijan na prvoj konferenciji o regulisanju lobiranja u Srbiji.
Cvijan je ocenio da ne bi došlo do presude u Hagu o oslobađanju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača da je Srbija imala bolje lobiste u inostanstvu.
Kvalitetno regulisanje lobiranja, po njegovim rečima, doprinelo bi da se ta oblast učini transperentnijom, što bi uticalo na smanjenje korupcija u Srbiji.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer je ukazao da je potrebno izbalansirati pravo na informaciju i sprečavanje nedozvoljenih uticaji iz raznih sfera, kao i konflikta interesa.
"Ne znam da li su lobisti monstrumi, ali znam da EU ima registrovanih 15.000 lobista", rekao je Dežer i istakao je da je potrebno uspostaviti snažne kontrolne mehanizme u postupku lobiranja. On je dodao da Srbiji treba zakon o lobiranju koji će biti "jasan, zaokružen, lako razumljiv, efikasan i sprovodljiv".
Vođa projekta Giz za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke izjavio je da lobiranje omogućuje da do zakonodavca dopru razne društvene grupe, poput manjina i nezaposlnih.
"Lobiranje je veoma potrebno društvu jer zakonodavcu daje informacije sa terena na osnovu kojeg može dalje da donosi odluke", naveo je Falke.
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Gordana Stamenković je rekla da je lobiranje neizbežno u uređenom društu, ali da u Srbiji taj pojam vuče za sobom negativne asocijacije i građani ga obično izjednačavaju sa korupcijom. Ona je, međutim, ukazala da je lobiranje "mera protiv korupcije" koje obezbeđuje da se određene društvene grupe bolje čuju.
"Veoma je važno da se donese zakon koji će sprečiti zloupotrebe u postupku lobiranja, okvir delovanja lobista, pravila njihovog delovanja i propisati sankcije za kršenje propisa", rekla je Stamenkovićeva.