Kod psihijatra dnevno ide 60 Banaćana
Najviše je onih koji su u kriznim vremenima ostali bez posla i primanja, pa su zapali u finansijski ćorsokak. Mnogo je i zaposlenih koji su u stalnom strahu od gubitka radnog mesta u firmama na rubu propasti, ili u onim dobrim gde se tera norma do iznemoglosti. Među pacijentima nađu se i naizgled "tvrdi" ljudi, čiji živci naprečac otkažu u neprekidnom šablonu "pos’o kuća, kuća pos’o".
- Do trideset odsto pacijenata koji nas svakog jutra čekaju u čekaonici psihijatrijskog odeljenja, jesu nezaposleni. Kada bismo mogli da ih zaposlimo, njima psihijatar ne bi ni bio potreban, jer najveći broj naših pacijenata je radno sposoban - upozorava dr Papić na jedan od ključnih razloga za depresivnost i neke psihičke smetnje svojih sugrađana.
Zrenjanin, nekada među najjačim gradovima još stare Juge po industriji, u kriznim decenijama doživeo je teške udarce, a mnogo ljudi iz uspešnih firmi naprečac je ostalo bez posla i perspektive. Sve se to "knjižilo" i kroz ordinacije. Među onima koji priznaju da su im dugogodišnja kriza i stres ozbiljno narušili zdravlje, do invalidnosti prve kategorije, jeste i Zrenjaninac Ž. S., nekadašnji radnik ugašene Fabrike tepiha "Proleter", koji je godinama bez posla.
- Sve što mi se dešavalo u godinama krize načelo me je psihički, idem redovno kod svog psihijatra i pijem lekove, jer bi me, inače, nerviranje ubilo. Od zdravog čoveka, koji je hteo da radi, sada sam postao ozbiljan bolesnik koji prima socijalnu pomoć - govori Ž. S., koji je u životnom dobu nezanimljivom za poslodavce, a daleko od penzije.
Osim korišćenja gomile lekova i saveta lekara, sa prijateljima koji su takođe u egzistencijalnim problemima svakodnevno ima "grupnu terapiju", sastaju se na trotoaru u centru grada i izjadaju se međusobno.
- Lakše je kad vidiš da nisi sam u ovoj muci - kaže jedan od prijatelja Ž. S.
Zrenjaninci se obraćaju i privatnim lekarskim ustanovama, a dosta je i onih koji koriste sredstva za smirenje iz alternativne medicine, potvrđuju zaposleni u apotekama.