Poslednji japanski nindža: Za nas nema mesta u ovom svetu
Koristili su oružje kao što su "šuriken", oštar projektil u obliku zvezde, i "fukija", duvaljka za strelice sa otrovnim vrhom. Bili su nečujni, ali smrtonosni. Veoma vešto su rukovali i mačem, ali oružje im nije služilo samo za ubijanje, već i da bi se lakše uzverali uza zidove stena, ušunjali u dvorac ili posmatrali neprijatelja.
Većina njihovih misija bila je tajna, pa zbog toga nema mnogo zvaničnih dokumenata posvećenih delovanju nindža. Oruđe i veštine prenosili su se s generacije na generaciju.
Jiniči Kavakami je poslednji japanski veliki učitelj i 21. vođa porodice Ban, jedne od ukupno 53 koje su sačinjavale Koka nindža klan. "Nindžutsu" (nindža tehnike) počeo je da uči sa šest godina, od svog učitelja Masaza Išide.
"Mislio sam da se samo igramo, nisam bio svestan da učim nindžutsu", kaže on. Poslednji japanski nindža dodaje da se čak pitao da li ga majstor sprema za lopova, jer ga je učio kako da hoda nečujno i upada u kuće. Učio ga je kako da pravi eksploziv i koje biljke da meša da bi napravio otrov.
Nekada su se ove veštine prenosile sa oca na sina i bilo je najmanje 49 nindža klanova, a najpoznatiji su Kavakamijev Koka klan i susedni Iga klan, zbog toga što su radili za veleposednike poput Ijejasua Tokugave, koji je 1600. godine posle viševekovnog građanskog rata ujedinio Japan.
Kavakami otkriva da nindže nisu bile samo ubice, tokom dana su imali drugi posao. Veruje se da su neki od njih bavili zemljoradnjom, a neki su bili torbari, koji su svoj posao koristili da bi špijunirali.
Kavakami je nindža 21. veka i po zanimanju je inženjer. Titula "poslednjeg japanskog nindže", međutim, pripada mu samo delimično. Masaaki Hatsumi (89) tvrdi da je on vođa drugog preživelog nindža klana - Togakure klana. On je osnivač međunarodne organizacije za učenje borilačkih veština nazvane "Budžinkan", koja širom sveta ima 300.000 učenika, a među kojima su i vojnici i policajci. I Kavakami i Hatsumi slažu se u jednom. Nijedan od njih ne želi da imenuje naslednika, odnosno budućeg velikog učitelja.
"U doba građanskih ratova tokom Edo perioda, poznatog i kao Tokugava period (1603-1868), sposobnost nindža da špijuniraju, ubijaju i spravljaju lekove bili su korisni", objašnjava Kavakami, "ali danas imamo oružje, Internet i mnogo bolje lekove, pa tako nindžutsu nema mesto u savremenom dobu".