Sličnosti se privlače? Evo i dokaza!

Cilj brojnih istraživanja do sada bio je da su utvrde karakteristike koje ženu čine privlačnom. Većina se koncentrisala oko činjenica vezanih za nivo ženskih hormona i njenu plodnost, koji imaju uticaj i na neke fizičke osobine.

Istraživači Instituta za evoluciju iz Monpeljea (ISEM) bavili su se onim ženama koje ne poseduju osobine za koje se zna da su osobine selekcije, poput boje očiju ili punoće usana.

Naučnici ISEM-a i istraživači sa univerziteta Monpelje II i Instituta za istraživanje razvoja postavili su dve hipoteze, navodi se u saopštenju tih institucija.

Prva se odnosi na fenomen homogamije koji je uočen kod više životinjskih vrsta, kada predstavnike vrste privlače oni koji su im genetski bliski, odnosno oni na koje liče.

Druga hipoteza odnosi se na "neizvesnost očinstva" i na tvrdnju da postoji tendencija da se muškarcima kod žena više dopadaju crte koje su ređe.

"Tako bi muškarcima više trebalo da se dopadaju plave oči ili tanka usne, što su recesivne karakteristike, u odnosu na braon oči ili pune usne", kako bi kod dece mogli da prepoznaju svoje genetske karakteristike, objašnjava se u saopštenju.

Istraživači su pitali oko 100 muškaraca da sa slika izaberu lica žena koje smatraju privlačnim. Pokazalo se da su se muškarci opredeljivali za žene koje su sa njima imale neku sličnost, objavljeno je juče u američkom časopisu "PLoS One".

Analizirane su i fotografije parova sa najmanje jednim detetom kako bi se utvrdilo koliko genetske karakteristike imaju uticaj na izbor partnera. Konstatovano je da stvarni partneri imaju više zajedničkih crta lica nego dve osobe koje su slučajnim izborom spojene.

Kada je reč o hipotezi o "neizvesnosti očinstva", ekipa ISEM-a planira dodatno da istraži značaj homogamije u izboru seksualnog partnera, posebno da li potomstvo genetski bliskog partnera ima bilo kakav pozitivan evolutivni uticaj. Stručnjaci nastoje da utvrde i da li je taj fenomen lokalnog tipa, svojstven Zapadu, ili je prisutan i u drugim kulturama.