Filaret: Banke, dajte pare za Belog anđela
Filaret ne odustaje od tužbe iako je Sveti arhijerejski sinod pet puta od njega pismeno tražio da tužbe povuče.
Sinod traži poravnanje
Iako je sudski postupak objedinjen za dvadesetak banaka, sudija Ljiljana Mujagić izdvojila je proces protiv Komercijalne banke, i decembra 2011. godine doneta je prvostepena presuda da banka plati 1,2 miliona dinara zbog korišćenja holograma sa likom Belog anđela. Sinod je, međutim, od Filareta marta 2012. godine tražio da i u ovom postupku ide na poravnanje, kako bi se “obustavilo pravno dejstvo” ove odluke. Episkop ih nije poslušao. |
U trenutku izdavanja kartica sa hologramskim likom Belog anđela, banke su za to imale i dozvolu Svetog arhijerejskog sinoda iz jula 1998. godine, i odobrenje Ministarstva kulture iz jula 2000. godine.
Nikakve nadoknade tada nisu spominjane, s obzirom na to da je reč o fresci koja je sastavni deo manastira proglašenog za kulturno javno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja.
Pravnici koji se bave autorskim pravima istovremeno ocenjuju da je nemoguće naplaćivati naknadu za upotrebu nečega što je nacionalno dobro.
Vladika Filaret 2004, tvrdeći da ni Ministarstvo ni Sinod nisu mogli da daju takvo odobrenje već samo on, traži od banaka 300.000 evra kao nadoknadu za korišćenje lika Belog anđela. U međuvremenu, Sinod povlači saglasnost, a sledi ih i Ministarstvo kulture.
Filaret potom pred Privrednim sudom u Beogradu podnosi tužbu protiv Udruženja banaka, tražeći sada pola miliona evra zbog “učinjene nepravde”.
Upravni odbor Udruženja banaka odlučuje da banke prestanu sa korišćenjem hologramskog lika Belog anđela, a banke sukcesivno povlače sporne kartice iz upotrebe. Filaret se, međutim, ne povlači, ignorišući odluke Sinoda da odustane od tužbe koje je crkvena vlada donosila u novembru 2004, januaru i februaru 2005. godine, i u junu i martu 2012. godine.
"Filaret ni u jednom trenutku nije dokazao pravni osnov po kojem tuži Udruženje i banke, ali je sudija Ljiljana Mujagić to zanemarila", kaže za list “Blic” Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka.
Episkop mileševski pokušao je u međuvremenu da Belog anđela, ali i Svetog Savu, kao i sam manastir, registruje u Zavodu za intelektualnu svojinu kao žigove, ali bezuspešno. Zavod je, naime, odbio da to uradi, ocenivši da bi to bilo neprimereno.
Filaret je 2010. godine na ime poravnjanja tražio 800.000 evra, obrazlažući da bi taj novac iskoristio za kupovinu zvona za manastir. Zvono teško devet tona ubrzo je stiglo, ali je njegovu izradu platio Andrej Kozicin, generalni direktor UGMK holdinga iz Rusije.