Mladiću opet pozlilo u Hagu
Pošto mu je izmeren krvni pritisak i nakon konsultacija sa lekarima, Mladić se, međutim, ubrzo vratio u sudnicu posle najave predsedavajućeg sudije Alfonsa Orija da će proces nastaviti jer lekarski nalazi ne pokazuju da ima razloga za prekid.
Sudija Ori primetio je da nije prvi put da se Mladić žali, a da za to nema medicinskog opravdanja.
U nastavku suđenja Ratku Mladiću, optuženom za genocid u BiH, svedok optužbe Džon Hemil izjavio je danas pred Haškim tribunalom da je na Sarajevo u samo jednom danu u julu 1993. palo više od 3.600 granata.
Hemil, tadašnji vojni posmatrač UN, posvedočio je da su on i njegove kolege, koji su bili na srpskoj strani fronta oko Sarajeva, 22. jula 1993. registrovali 3.612 projektila koji su pogodili grad.
General Mladić (69), koji je u to vreme komandovao Vojskom Republike Srpske, optužen je, između ostalog, za terorisanje civila u Sarajevu artiljerijskim i snajperskim napadima, 1992-95.
Irski potpukovnik Hemil svedočio je i o istrazi Unprofora, u kojoj je učestvovao kao "tehnički savetnik", o eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale, 5. februara 1994, u kojoj je poginulo 66 osoba, a ranjeno više od 140 građana.
O zaključku istrage da se nije moglo tačno utvrditi koja je strana i odakle ispalila granatu na Markale, o kojem je svedočio prošle godine na suđenju Radovanu Karadžiću, tužioci Hemila danas nisu pitali, budući da je njegova izjava uvedena u dokaze u pisanom obliku.
Na procesu Karadžiću, Hemil je kazao i da bi bilo "zapanjujuće"
pogoditi Markale prvom i jedinom granatom ispaljenom iz minobacača.
Tužilac Adam Veber danas je, međutim, svedoku pokazao izveštaje vojnih posmatrača UN po kojima je na centar Sarajeva, 5. februara 1994. palo više minobacačkih granata, pre i posle eksplozije na Markalama.
Svedok je izjavio da te izveštaje nije video tokom istrage u kojoj je učestvovao, ali da su po njima "minobacačke granate padale unutar centra grada... na udaljenosti od 900 do 1.900 metara od Markala, kao i da je granatiranje nastavljeno posle eksplozije na pijaci iz minobacača i tenkova".
"To je bio samo jedan običan dan u Sarajevu, granatiranje nije bilo
baš žestoko", primetio je Hemil.
Na pitanje tužioca "šta bi mogao biti cilj" napada na to gusto naseljeno područje, svedok je odgovorio: "Ne mogu ni zamisliti nijedan razlog, osim ako je postojala legitimna vojna meta koja je otvarala vatru" iz gradskog centra.
Tokom istrage o Markalama, pukovnik Radislav Cvetković potvrdio je Hemilu, po njegovim rečima, da je VRS imala minobacače od 120 milimetara na položajima severno od Sarajeva.
Kako je izjavio, Cvetković je svedoka pitao i zašto je Unprofor "zabrinut zbog jedne granate", kad ih je VRS "ispalila između 30.000 i 40.000".
Dok ga je unakrsno ispitivao Mladićev branilac Dejan Ivetić, Hemil je rekao da je granata na Markalama eksplodrala pri udaru o tlo ili neznatno unutar tla, odbacujući nalaze nekih istražitelja da se aktivirala pre dodira sa zemljom.
Potvrdio je da je VRS izveštavala vojne posmatrače UN o metama na koje će otvarati vatru. Ponovio je i svoju izjavu sa suđenja Karadžiću da je Armija BiH "koristila incidente u političke svrhe, naročito tokom međunarodnih konferencija", ali da je to njegovo lično mišljenje, a ne stav UN.
Na sugestiju advokata Ivetića, Hamill je potvrdio i da je, po njegovom mišljenju, granata koja je u decembru 1993. pala u blizini bolnice Koševo mogla doći samo sa položaja ABiH.
Svedok je objasnio i da prva granata iz minobacača, po pravilu, promašuje cilj i da se vatra koriguje sledećim projektilima. Napomenuo je, međutim, da se "to nije dešavalo u Sarajevu".
Na dodatno pitanje tužioca Vebera da li je ikada video ikakve dokaze da je granata koja je pala na Markale bila ispaljena iz mobilnog minobacača ABiH, Hamill je odgovorno negativno.