Kad bije međunarodna batina

Dugačak je spisak zlodela koja su počinili pripadnici nekadašnjeg Ifora i Sfora, a današnjeg Eufora nad nedužnim građanima Republike Srpske. U proteklim godinama takozvani mirotvorci su izazivali saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom, upadali u kuće, hapsili i prebijali navodne jatake osumnjičenih za ratne zločine, pucali bez upozorenja i, na kraju, ubili nekoliko osoba.

Misterija u džipu Veliki je broj događaja u kojima su se strani vojnici pojavili kao civilna lica. Primera je mnogo. Od događaja u avgustu 2004. u Han Kolima kod Banjaluke kada su sforovci istukli dvojicu mladića, do misterioznog slučaja u martu 2006. u Banjaluci kada je policija uočila džip Sfora u kojem su sedele dve maskirane osobe u civilu, dok je pozadi bila uplakana devojka. Niko ne zna šta je bilo sa njom. Vojnici međunarodnih mirovnih snaga izazvali su nekoliko saobraćajnih nesreća na teritoriji cele BiH, a jedna od njih je i ona u blizini Bratunca kada je poginula Branka Petrović, tadašnja sekretarica u kabinetu ministra unutrašnjih poslova RS, dok je službenik Biroa za informisanje Darko Šainović teško povređen.

Za sve te zločine oni nikada nisu odgovarali, zato što imaju imunitet, ali da stvar bude gora, nikad nisu izvedeni pred lice pravde ni u svojim zemljama, iako su međunarodni mirovnjaci posle svakog incidenta uveravali da će slučaj biti ispitan do kraja i da će odgovorni biti procesuirani.

Desant na parohijski dom

Mlaka i nemušta reakcija Eufora nakon poslednjeg incidenta u Banjaluci govori da će se austrijski vojnici koji su napali Anu Ćurić i njenog prijatelja Stefana Brkića, najverovatnije izvući. Činjenica da su bili u civilu i mrtvi pijani, za komandu Eufora u Sarajevu bila je dovoljna samo da zabrani vojnicima iz drugih krajeva BiH da do kraja godine dolaze u Banjaluku. Sve ostalo svelo se na floskulu tipa "istraga će utvrditi sve detalje incidenta". Da li će Austrijanci biti kažnjeni, niko ne želi da kaže.

A teror, nalik onom u zloglasnom bagdadskom zatvoru Abu Graib, traje više od jedne decenije. Još uvek je nerešen slučaj ubistva Krste Mićića u Ugljeviku 1999. Njega su posle kafanske svađe hladnokrvno ubili američki vojnici iz sastava tadašnjeg Sfora. Do nesreće je došlo nakon što je Mićić reagovao na uvrede koje su američki vojnici u kafani upućivali na račun srpskih devojaka. Rasprava se nastavila pred kafanom, a jedan od vojnika je sa tri metka ubio Mićića, nakon čega su seli u vozilo i otišli. Sfor je naknadno saopštio da je vojnik pucao u samoodbrani, iako je policija utvrdila da Mićić nije bio naoružan.

Za razliku od ovog, slučaj premlaćivanja dva člana svešteničke porodice Starovlah na Palama trenutno je u proceduri. Podsetimo. 1. aprila 2004. na desetine vojnika Sfora, pojačani helikopterom i drugom mehanizacijom, izveli se pravi desant na parohijski dom na Palama. Sve se događalo u jedan sat posle ponoći. Vojnici su imali nameru da u parohijskom domu uhapse Radovana Karadžića, koga, naravno, nisu našli, ali su zato nastradali Jeremija i Aleksandar Starovlah koji su, zbog zadobijenih povreda, završili u tuzlanskoj bolnici gde su se nedeljama oporavljali.

Jeremijinoj supruzi Vitorki ostale su teške traume. Ona je ispričala da su svi ukućani bili u postelji kada je ispred vrata odjeknula žestoka eksplozija, a onda su usledili rafali.

- Ne znam što su pucali. Mi smo dignuti iz kreveta. Probudila nas je silna detonacija. Sve se desilo u takvom magnovenju, to je bilo stravično, kao najgori horor film. Nisu mi dozvolili da ih vidim. Držali su me u sobi sa uperenom puškom u mene. Moj muž je toliko jaukao. Sin nije davao nikakve znake života. Samo je pao - ispričala je Vitorka.

Bahati i bezobrazni

Za ovaj slučaj niko iz Sfora nije odgovarao, ali porodica Starovlah je odlučila da stvar istera do kraja. Međutim, oni nisu mogli da tuže ni vojnike, niti Sfor, već su podneli tužbu protiv države BiH zato što nije zaštitila njihova ljudska prava. Šest godina kasnije Sud BiH je doneo odluku po kojoj Starovlasima država mora da isplati oko 150.000 evra odštete. Porodica se žalila na tu odluku iz dva razloga. Prvi je, kako tvrde njihovi pravni zastupnici, mnogo manja odšteta u odnosu na prvobitni zahtev, a drugi želja da se u presudi tačno utvrdi ko je odgovoran za zversko premlaćivanje Jeremije i Aleksandra.

Za manje od dve godine javnost u RS ponovo je bila šokirana. Dva dana uoči Božića, pripadnici Eufora došli su pred kuću Dragomira Abazovića, u okolini Rogatice, s namerom da ga uhapse zbog sumnje da je navodno počinio ratni zločin. Došlo je do pucnjave u kojoj je poginula Dragomirova supruga Rada. Malo je nedostajalo da žrtva postane i njegov maloletni sin Dragoljub, koji je ranjen u glavu, a Eufor je naknadno saopštio da su mirovnjaci pucali u samoodbrani. Akciju su vodili italijanski karabinijeri.

Do koje mere sežu bahatost i bezobrazluk Eufora, svedoči i činjenica da su posle tragedije saopštili da je maloletni Dragoljub pucao na njih i da su oni uzvratili i zbog toga ga pogodili. Policijske analize naknadno su utvrdile da Dragoljub nije pucao. Uzorci baruta na njegovim prstima nisu pronađeni. Tada je imao 12 godina. Pogođen je s leđa. I Abazovići su pokušali da tuže državu, ali bezuspešno. Tužba je odbijena, a onda su izgubili i pravo na žalbu.

Međunarodne mirovne snage u BiH proteklih godina menjali su imena i oznake, ali nisu promenile naviku da ubijaju i maltretiraju civile. Za skoro svaki incident opravdanje im je bilo istovetno, pa su se pozivali na samoodbranu, a onda upotrebljavali imunitet, zataškavali slučaj i na kraju ga zaboravljali.

Smišljena demonstracija sile Gostimir Popović Vojnopolitički analitičar Gostimir Popović kaže za "Vesti" da su međunarodne snage koje borave u BiH već skoro dve decenije uglavnom demonstrirale silu na pripadnicima srpskog naroda. On smatra da je većina akcija koje su izvedene, urađene smišljeno i da to nisu bili nikakvi incidenti. - Uglavnom se radilo o planiranim akcijama i ciljevima, s tim da su ponekad proviđenje ili Bog umešali prste, kao, recimo, u slučaju Starovlah koji je, ubeđen sam, trebalo da završi sa smrtnim ishodom, ali to se nije dogodilo. Ništa nije slučajno. Sve se radi smišljeno, jer ti vojnici imaju dobru zaleđinu i zaštitu. Sve to, ipak, ne opravdava naše vlasti koje treba da reaguju žešće nego dosad i upotrebe sva sredstva da se ovakvi slučajevi ispitaju i isteraju do kraja - objašnjava Popović.