Za kulturu ni jedan odsto iz budžeta
Već nekoliko godina, kultura u Srbiji dobija manje od jedan odsto ukupnog državnog budžeta. Kad se taj iznos podeli na blizu 40 ustanova kulture koje finansira Republika, krajnji korisnik dobija tek nekoliko promila. U takvim okolnostima, svako novo smanjenje deluje očekivano.
"Praveći budžet za 2013. mi smo predvideli mogućnost da finansiranje programa bude minimalno i u tom smislu ćemo se posvetiti izložbama iz naših fundusa", kaže direktorka Muzeja savremene umetnosti Branislava Anđelković.
Muzej savremene umetnosti istovremeno čeka rekonstrukciju, i u tom čekanju nije jedini. Naredne godine navršiće se decenija otkako je stalna postavka Narodnog muzeja povučena zbog rekonstrukcije zgrade. I dalje se ne zna kada će biti postavljena. Zatvorena vrata najvećeg i najstarijeg muzeja u državi najbolje ilustruju situaciju u kojoj se nalazi kultura u Srbiji. Uprkos krizi, optimizam u toj ustanovi postoji.
"Uvek sam bila uverena da će za dobre projekte biti novca. Mi imamo nekoliko prioriteta, a prvi i osnovni je sanacija ovog prostora", naglašava v.d. direktora Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.
Narodni muzej priprema i obeležavanje jubileja Milanskog edikta. Novac za to trebalo bi da stigne i iz drugih izvora. Pošto će državnog novca za kulturu biti sve manje, stručnjaci upozoravaju da krizu treba posmatrati kao izazov.
"Sve to sada pruža mogućnost za motivisane da ne dopuste da ovakva redukcija budžeta utiče na smanjenje i kavalitet programa i kulturne ponude", poručuje profesorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Vesna Đukić.
"Potrebno je da se muzeji okrenu publici, da postavke budu interaktivnije, da ljudi koji posećuju muzeje mogu da učestvuju", ističe Bojana Subašić iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Manje novca traži bolju organizaciju i lepše pakovanje. Koliko je to važno, obično vidimo jednom godišnje. U Noći muzeja primetimo i da muzeji ne moraju da budu nezanimljivi.