Srpski recept protiv lustracija (3): Privreda kao uragan Sendi
On za to očigledno ne haje, već često lakonski ponavlja da "sve žalbe i inicijative treba uputiti Trgovinskom sudu i stečajnom upravniku koji je vodio postupak". U međuvremenu, Vlahović, kao predsednik Saveza ekonomista Srbije, soli pamet, savetujući podizanje PDV-a za oko tri odsto i povećavanje poreza na imovinu. Usput je privredu Srbije uporedio sa uraganom Sendi.
Dobro obavešteni izvori podsećaju da je smederevska čeličana prodata Amerikancima marta 2003. godine za 21,3 miliona dolara, tvrdeći da je čak 4,5 miliona otišlo na račun konsultantske kuće Dilojt i Tuš, za koju su radili Aleksandar Vlahović i biznismen Danko Đunić. Vlahović je karijeru počeo kao konsultant u Ekonomskom institutu, čiji je Đunić vlasnik, još 1987, a devet godina kasnije prešao je u Dilojt, odakle za 2001. otišao na mesto ministra privrede i privatizacije.
Mediji su objavili, pozivajući se na izvore iz Austrije, da su u spornu kupovinu 145 hektara zemljišta u blizini beogradskog aerodroma, zbog kojeg je u Beču pod istragom čelnik Rajfajzen banke internacional Herbert Stepić, umešani i Danko Đunić, Aleksandar Vlahović i Dragan Lazarević. Navodno je to državno zemljište kupljeno po skoro tri puta nižoj ceni od procenjene vrednosti!
Mada mnogi misle da je biografiju oprao sonom kiselinom, oni koji veruju u isterivanje pravde tvrde da je Vlahović morao da objasni odakle mu sedam stanova (dva trosobna od 160 i 163 kvadrata, četiri jednosobna i jedan dvosoban). Poseduje i akcije u vrednosti od 100.000 evra u 11 kompanija, što je zvanično prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. U prijavi imovinskog stanja jedino štrči polovni pežo iz 1999.
U vreme ministra Vlahovića, kao sporne pominju se i privatizacije Jugoremedije, Nacionalne štedionice, Veterinarskog zavoda, cementara Novi Popovac, Beočin i Kosjerić...