"Sa ovom nepravdom nećemo se pomiriti"

Nepravda u Hagu: Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije

Jeste li o odluci Haškog tribunala razgovarali s evropskim partnerima?

"Sreo sam se u ponedeljak odvojeno s italijanskim ministrom Tercijem, albanskim Panaritijem, bosanskim Lagumdžijom i slovenačkim Erjavcem. Upoznao sam ih s raspoloženjem u Srbiji povodom ove presude, zaista teško opisive u svakom smislu. Ona se prosto i ne može nazvati presudom, nego političkom odlukom izašlom iz organa koji bi trebalo da deli pravdu. Oslobođeni su ljudi koji su učestvovali u zločinu, u proterivanju 220.000, a možda i više civila, neki govore i o 250.000. Reč je o ubijanju oko 2.000 ljudi, od toga nekoliko stotina dece. I, sada, jednostavno, dolazimo u situaciju da se svi ponašaju kao da se ništa nije desilo.

Šta očekivati od drugih istraga

Šta konkretno podrazumeva svođenje saradnje s Haškim tribunalom na tehnički nivo, posle presude Gotovini i Markaču?
"Ako možete da zamislite nešto što je najminimalnije u kontaktu, tako će biti".
Sledi još nekoliko presuda Srbima u Hagu. Šta očekujete?
"Izlišno je o tome i govoriti. Možete misliti šta o tome mislim, kada se puštaju ovi ljudi koji su učestvovali u zločinima! Mislim da je sada suvišan svaki komentar o našima koji su predmet istrage".

Kakve su bile reakcije vaših sagovornika?

"Moram da istaknem da su svi sagovornici imali puno razumevanja zbog takve reakcije u našem narodu i rukovodstvu, i da svako shvata da je u pitanju nešto što se ničim ne može objasniti".

Mi tu sad ne možemo ništa da promenimo...

"Nisam baš siguran da je tako! Čekamo da se oglasi tužilac. Prvo bi on trebalo nešto da kaže, jer očigledno je tako radio svoj posao da nije proizveo nikakav efekat. Čekamo njega, pa ćemo dalje videti šta nam je sve na raspolaganju, da bismo zadovoljili pravdu".

Hoće li ta odluka uticati na saradnju u regionu?

"Sasvim je sigurno da hoće! Ne možete posle ovakve odluke da se pravite kao da se ništa nije desilo. To što je učinjeno je toliko bolno i toliko remeti razne napore koji su dosad učinjeni da mi moramo da “stanemo malo na loptu” i razmislimo šta nam valja činiti".

Da li će to posredno uticati na naš evropski put?

"Mi smo evropski put izabrali radi sebe. Siguran sam da će se jednoga dana to prepoznati".

Kako EU gleda na te naše napore?

"Vrlo dobro se ocenjuje i naše napredovanje i napor koji činimo u dijalogu, kao i način na koji obezbeđujemo svoje interese. Sve se to uvažava i dobija sve veću podršku".

Imamo korist od ovih projekata

Ministar Mrkić je u ponedeljak u Briselu učestvovao u radu regionalne konferencije Jadransko-jonske inicijative, koju je svojevremeno inicirala Italija, a kojoj je Srbija, kao naslednik SRJ, presedavala krajem prošle i početkom ove godine.
"Imamo svoje projekte koji se najviše tiču infrastrukture, prekograničnog prometa i slično. Ako EU prepozna ovu inicijativu kao nešto što i njoj pripada, ona bi mogla da raspolaže odgovarajućim fondovima iz kojih bi se finansirali projekti korisni za sve zemlje članice".

Ostalo je još dvadesetak dana do odluke Evropskog saveta o Srbiji...

"Iskreno govoreći, nemam nikakvih posebnih očekivanja u tom pogledu. Procenjujem šta može da se dogodi, ali mislim da bi bilo uputnije da se o tome izjašnjavamo uoči same odluke, jer ćemo dotle imati još niz susreta i mnogo diplomatskih aktivnosti koje će nas poučiti šta vredi očekivati".

Šta stoji u inicijativi šest ili osam zemalja o Srbiji?

"Neprecizno je uopšte govoriti o broju zemalja. Verujem da ima sigurno dvadesetak članica koje su u ovom trenutku za to da Srbija priđe EU. To je veliki broj zemalja koje gaje dobra osećanja prema nama i prepoznaju sve napore koje činimo. Ostaje na najuticajnijima da procene i daju završnu reč u decembarskoj preporuci. Ali i to nije kraj. Biće još mnogih preporuka".

Hoće li biti tog “uslovnog datuma”?

"Ne bih uopšte spekulisao u tom smislu, niti mislim da treba da se zbog toga uzbuđujemo".

Šta nas očekuje do te odluke?

"Ono što smo započeli kao nova vlada, to postojano radimo. I, nećemo se osvrtati na vremenske odrednice, koje niti sebi dajemo, niti želimo da ih označavamo, da ne bismo imali dodatno opterećenje, bez ikakve potrebe".