Stefanović: Hrvatska slavila zločin nad Srbima
"Izrazili smo žaljenje što je Hrvatska odlučila da onakvim slavljem na ulicama slavi ubijanje Srba, jer to nije bila proslava povratka generala, to je bila u stvari proslava zločina nad Srbima", rekao je Stefanović u Skupštini Srbije posle sastanka s predstavnicima 46 udruženja prognanih iz izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
On je istakao da je žalosno što od 1995. nema nijedne pravosnažne presude za, kako je naveo, bilo koga ko je počinio zločin nad Srbima i što nije ostvaren "ni minimum" preduslova da se Srbi vrate na svoja ognjišta, sa kojih su proterani.
"Očekujemo da Hrvatska ako želi da pokaže iskrenu nameru da se drži međunarodnog prava i da postane deo EU, ako želi iskreno nešto da čini za povratak Srba, mora prvo da obezbedi procesuiranje svih odgovornih za zločine nad Srbima, da obezbedi otkrivanje istine za nestale", naveo je predsednik parlamenta.
On je naveo da Hrvatska mora da omogući da se Srbima obezbedi povraćaj njihove imovine, pravo na zaposlenje, da se obezbedi infrastruktura za pravo za zdravstenu zaštitu i drugo.
Stefanović je naveo da je povod današnjeg sastanka s predstavnicima udruženja izbeglih i prognanih pretežno iz Hrvatske, ali i iz Bosne i Hercegovine, nespremnost u zemljama bivše Jugoslavije da se reše problemi oštećenih građana.
Oluja - najveće etničko čišćenje posle II svetskog rata
"Razgovarali smo naravno i o sramnoj presudi Haga, koja se odnosila na ogromne zločine nad Srbima. Oluja je jedan od najstrašnijih zločina nad Srbima koji se dogodio u našoj celokupnoj istoriji, to je najveće etičko čišćenje nakon Drugog svetskog rata, 200.000 ljudi je proterano sa svojih ognjišta, spaljene su im kuće, 2.000 ljudi je ubijeno, a o nestalima da i ne govorim", rekao je Stefanović.
On je upitao ko je kriv za ubijene i proterane, da li su Srbi to sami sebi uradili ili im je neko to uradio.
"Zašto je Haški tribunal u ovoj presudi odbio da postupi po funkciji komandne odgovornosti koja je postojala za sve one koji su osuđeni iz redova srpskog naroda", istakao je Stefanović, dodavši ne traži zlo ni za koga, već ostvarivanje prava za predstavnike svog naroda.
Skup oštećenih ispred Saborne crkve
Predsednik Koalicije udruženja izbeglih i proganih Srba Miodrag Linta je kazao da će u nedelju, 25. novembra, nakon okupljanja oštećenih građana ispred Saborne crkve u Beogradu doći da u Skupštinu Srbije predaju predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana iz bivših jugoslovenskih republika.
"Stefanović je pokazao veliko razumevanje za naše probleme i podržao naše dve inicijative. Prvo, mi ćemo podneti zahtev da se sazove posebna sednica parlamenta koja bi raspravljala o masovnom kršenju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i BiH, a zatim i usvoji rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba i drugih oštećenih građana", rekao je Linta.
Krkobabić: Logičan nastavak politike prema SrbimaPotpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić ocenio je da je odluka Haškog tribunala da oslobodi hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača logičan nastavak doslednog sprovođenja politike prema srpskom narodu od početka 20. veka do danas. Krkobabić je naveo da su nosioci te politike dobro poznati i nju je "nepogrešivo prepoznao i sve užase njene realizacije nastrašnije doživeo, nad sopstvenim bićem, srpski narod u Hrvatskoj". Kako je navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, Krkobabić je rekao da nije iznenađen odlukom Haškog tribunala. |
On je pozvao sve oštećena građane da u što većem broju dođu u nedelju, 25. novembra, u podne ispred Saborne crkve, odakle će u organizaciji koalicije udruženja izbeglih i prognanih, doći pred Skupštinu Srbije da predaju predlog te rezolucije.
"Cilj te rezolucije bi bio da obaveže Vladu Srbije i sve njene institucije da u razgovoru sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom i sa relevantnim međunarodnim centrima pokreću pitanje rešavanja našeg problema i da se pronađe njihovo pravično i trajno rešenje", naveo je Linta.
On je naveo da se polazi od pretpostavke snažnog zalaganja za pomirenje među zemljama bivše jugoslavije, ali da je preduslov za to da se reše problemi oštećenih građana. Linta je ocenio da se do sad radilo na lažnom pomirenju, jer su se problemi oštećenih građana držali u fiokama.
"U nedelju ćemo predati predlog rezolucije Stefanoviću i zamolićemo da se u dogovoru s predstavnicima poslaničkih grupa u razumnom roku sazove posebna sednica Skupštine o rešavanju naših problema", istakao je Linta, koji je i poslanik u Skupštini Srbije na listi Srpske napredne stranke.