Gotovina akciju spremao sa CIA
Pošto su 11. jula 1995. Srbi ušli u Srebrenicu, tadašnji američki predsednik Bil Klinton odlučio je da vojno interveniše i reši probleme na prostoru bivše Jugoslavije.
Njegov vojno obaveštajni vrh znao je da rat na Balkanu ne mogu dobiti samo snažnim vazdušnim udarima na položaje Srba u BiH, pa su savezništvo ponudili hrvatskom vojnom vrhu.
Klintonova odluka
To je, zapravo, bila Klintonova polutajna misija, jer takvu akciju nije odobrila zvanična američka politika, pa Stejt Department do danas tvrdi kako oni nisu odobrili akciju "Oluja". Naime, zeleno svetlo za "Oluju" Hrvatska od SAD nije dobila preko uobičajenog diplomatskog, već preko vojno obaveštajnog vrha.
O američkoj vojnoj intervenciji na Balkanu Klinton je odlučio zajedno sa svojim najpoverljivijim saradnicima iz Veća za nacionalnu bezbednost: savetnikom za nacionalnu bezbednost Antonijem Lejkom, ministrom obrane Vilijamom Perijem, savetnikom za nacionalnu bezbednost Stejt Departmenta Robertom Frejzerom, šefom CIA Džonom Dojčom, i njegovim tadašnjim zamenikom Tenetom, koji je bio i član Veća za nacionalnu bezbednost.
Njihovu poruku hrvatskom ministru obrane Gojku Šušku preneo je vojni ataše u Zagrebu Ričard Herik, tada glavni operativac CIA u Hrvatskoj, koji je bio potpuno nezavisan od tadašnjeg ambasdora Petera Galbrajta.
Izetbegović i Tuđman potpisuju Splitski sporazum 16. jula, a već 17. jula Amerikanci uspostavljaju svoju bazu za bespilotne letelice u vojnoj bazi Šepurine kod Zadra.
Baza montirana za tri dana
Veliki avioni Hercules, američkih vojnih snaga, sleteli su u Šepurine i iskrcali tri velika kontejnera, svaki po 40 metara dužine, kao i više bespilotnih aviona tipa EA-6B Prowlers i GNAT-750, takozvanih Predatora. Baza je montirana u svega tri dana, i u funkciji je bila već 20. jula, piše Jutarnji list.
Sledećih nekoliko meseci u Šepurinama je stalno boravilo i radilo deset do 12 američkih, i isto toliko hrvatskih oficira. Gotovina je u veoma kratkom roku morao proširiti postojeću pistu. Istovremeno je znatno pojačao čuvanje vojne baze.
Predatori, kojima je baza bila u Šepurinama, snimke su slali američkom Avaksu koji je bio iznad Balkana, a on ih je prosleđivao u Pentagon i u Šepurine.
Već 20. jula 1995. Džordž Tenet dolazi u Šepurine, gde ga primaju ministar obrane Gojko Šušak, tadašnji šef HIS-a Miroslav Tuđman i general Ante Gotovina. On je u Hrvatsku službeno došao kao zamenik šefa CIA i kao član Klintonova veća za nacionalnu sigurnost, ali u velikoj tajnosti, pod maskom firme iz Baltimora, koja je bila jedan od paravana CIA u Hrvatskoj i BiH.
Sve se radilo u najstrožoj tajnosti iz političkih razloga, ali i bezbednosnih, zato što je nekoliko meseci ranije, početkom 1995, razotkrivena američka baza za bespilotne letilice na aerodromu na Braču.