Zločinački poduhvat SAD, Haga i Hrvatske

Ova, po mišljenju većine zvaničnika Srbije, skandalozna presuda doneta je tako što je predsedavajući Veća i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron rekao da je većina navoda iz prve presude, uključujući i udruženi zločinački poduhvat tokom i posle akcije "Oluja" 1995. godine - doneta pogrešno!

Statistika nestanka U akciji hrvatskih formacija na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju proterano je oko 230.000 krajiških Srba, a prema evidenciji "Veritasa", u toj akciji i posle nje poginulo je i nestalo 1.922 Srba, od kojih su 62 odsto bili civili, a oko polovine starije od 60 godina.

- Razmatrajući žalbe Gotovine i Markača, Žalbeno veće je ustanovilo da tokom akcije "Oluja" nije bilo nezakonitog granatiranja četiri grada - Benkovca, Obrovca, Gračaca i Knina, pa samim tim nije ni postojao udruženi zločinački poduhvat. Takođe, na osnovu ovoga nije moglo da se potvrdi van razumne sumnje da je odlazak civila iz Hrvatske bio posledica tih napada, pa oni ne mogu da budu ocenjeni kao sredstvo za deportaciju.

Kako Tužilaštvo nije predložilo mogućnost alternativnog oblika odgovornosti na osnovu optužnice, Žalbeno veće je, kako se ne bi ugrozila pravičnost postupka, odlučilo da poništi obe presude i Gotovinu i Markača oslobodi odgovornosti po svim ključnim tačkama optužnice i odmah ih pusti na slobodu - rekao je predsedavajući Teodor Meron uz konstataciju da su sudije Ađus i Pokar smatrali drugačije, ali su preglasani.

General Gotovina ovu odluku je dočekao uz blagi osmeh, a širom Hrvatske, gde je organizovano praćeno izricanje presude usledila je potpuno euforija.

Istovremeno, u Srbiji je ova vest šokirala većinu zvaničnika, ali i predstavnike izbeglih Srba iz Krajine. Direktor Veritasa Savo Štrbac bio je najveći optimista da će konačna presuda hrvatskim generalima da bude istovetna prvostepenoj, ali posle sada nije skrivao zaprepašćenje.

Politička odluka Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji i poslanik SNS-a u Skupštini Srbije, ocenio je da je presuda nepravedna, ali i politički motivisana.   Miodrag Linta   - Sud je doneo političku odluku kojom je legalizovao stav Zagreba da su Srbi u sopstvenoj zemlji bili agresori. Takvom odlukom ovaj sud je povredio ne samo žrtve iz Oluje, već i sve izbegle Srbe iz Hrvatske - kazao je Linta.

- Ostao sam bez teksta. Šokiran sam skandaloznom presudom. Mislim da sam bio jedini Srbin koji je verovao u pravednost suda u Hagu i najavljivao da će da budu osuđeni hrvatski generali, ako ne kao učesnici u genocidu, onda bar kao pomagači, ali to se nije desilo - ogorčen je Štrbac koji kaže da se ovakva odluka Haškog tribunala ne može smatrati odlukom pravosudne ustanove, već političke organizacije.

- Ovo je Meronova presuda, a on je Amerikanac i jasno je da je on oslobodio Gotovinu. Ovo dokazuje da je diplomatija Hrvatske odradila lobiranje i za to su izdvojili ogroman novac. Ovo je jedan od crnih dana međunarodne pravde. Ovo je kraj Haškog tribunala - kaže potreseni Štrbac.

Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir samo dan ranije za "Vesti" je izrazio bojazan da bi moglo da dođe do ovakvog raspleta. On ocenjuje da je sud poništio udruženi zločinački poduhvat hrvatskih generala, ali je dokazao da su u takvom poduhvatu bili Haški tribunal, Hrvatska i SAD.

- Ova presuda pokazuje da je rad Tribunala bio samo bacanje prašine u oči i zavaravanje i Srba i međunarodne zajednice. Kako je ovaj sud do sada radio, tako je i završio posao. Eto nam naše vere u pravdu - kazao je Budimir.
 

Legalizovano etničko čišćenje Lider vladajuće Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma izjavio je da je oslobađajućom presudom legalizovano najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata. - U "Oluji" je proterano oko četvrt miliona Srba, a ovom presudom Haški sud je ponovo ubio sve one koji su tada zverski ubijeni - rekao je Marković.

Beogradski advokat i jedan od vrsnih poznavalaca Haškog tribunala Toma Fila upozorava da će Srbija posle ove presude imati gotovo nerešiv problem pred Sudom pravde pred kojim treba da započne suđenje po tužbi Hrvatske za genocid.

- Plašim se da će ovo da bude neoboriv dokaz u tom procesu i da ne možemo ni da sagledamo sve posledice. Lično sam zgrožen ovakvom sudskom odlukom, ali je ona očigledan dokaz da je reč o antisrpskom sudu. Zanima me samo da li će sudije da imaju iste aršine kada budu donosili presudu srpskim generalima za navodni udruženi zločinački poduhvat na Kosovu - kaže Fila.

Srpski zvaničnici takođe nisu krili ogorčenje oslobađajućim presudama Gotovini i Markaču. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da je oslobađajuća presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču skandalozna i pravno neshvatljiva.

Čedo Marić: Sina su mi ubili u Kninu Nema pravde: Čedo Marić Predsednik Udruženja kidnapovanih i nestalih u Hrvatskoj Čedo Marić ocenio je za "Vesti" da je Srbima i srpskim žrtvama poslata jasna poruka da da se ne nadaju pravdi. - Ovu presudu sam dožoveo veoma emotivno zato što je moj sin Željko, koji je tada imao 21 godinu, ubijen prvih dana "Oluje" u Kninu. Nikada nije bio na frontu, a ceo rat je proveo kao muzičar. Sada sam povređen zbog ovakvog odnosa prema zločinu. Sedamnaest godina posle ovog zločina poručeno nam je da više ništa ne očekujemo, a posebno ne za zločine koji su se dogodili u mesecima posle "Oluje", poput onih u Vrovodama, Goršiću, Plavnom.   - U Golubiću je tog septembra ubijeno 23 civila, od čega sedam žena. Dve su bile starije, jedna u kolicima, a druga 1910. godište. Obe su zaklane. Kad međunarodni sud takve zločine presudom aminuje, onda vam je jasno kako se osećamo - kaže Marić i najavljuje da će Udruženje čiji je on predsednik hitno organizovati sastanak na kome će odlučiti o daljim koracima.

- Oslobađajućom presudom je veoma ozbiljno ugrožen princip kažnjivosti ratnih zločina - izjavio je Vukčević i dodao da je na području Krajine 1995. godine počinjen jedan od najtežih ratnih zločina u bivšoj SFRJ.

- Potpuno je neshvatljivo da pri istom činjeničnom stanju prvostepeno veće optužene osudi na velike kazne, a da ih drugostepeno veće oslobodi - napomenuo je Vukčević.
I predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić nije krio ogorčenje ocenivši da je Haški tribunal oslobađanjem hrvatskih generala izgubio svaki kredibilitet.

- Ovo je samo dokaz selektivne pravde koja je gora od svake nepravde. Ovakva presuda nas vraća tri koraka unazad i viđenje Tribunala u našoj javnosti biće još gora - rekao je Ljajić.
 

Kasapima oprali krv s ruku Oslobađanjem hrvatskih generala svake odgovornosti za događaje tokom i posle "Oluje", Haški tribunal je zapravo samo nastavio s ciničnom praksom po kojoj je selektivno kažnjavao počinioce zločina nad Srbima. U podugačkom spisku oslobađajućih ili minimalnih kazni za i zločine protiv čovečnosti i druga zlodela bez sumnje u prvom planu su oslobađajuća presuda bivšem komandatu Srebrenice Naseru Oriću od 3. jula 2008. godine, kojom je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu od svega dve godine zatvora. Iste godine, 3. aprila, prvostepenom odlukom oslobođen je i Ramuš Haradinaj, bivši komandant OVK-a, kao i njegov saradnik Idriz Balaj uz obrazloženje da je većina svedoka pobijena. Ova okolnost je primorala Tribunal da dve godine kasnije ipak ponovi suđenje, ali tako što je Haradinaj ponovo pušten da se brani sa slobode. Odlukom ovog suda, 2005. godine je oslobođen svake odgovornosti visoki oficir OVK-a Fatmir Ljimaj, a prethodno je to učinjeno i s grupom hravtskih i muslimanskih oficira optuženih za zločine tokom rata u Bosni. Tako je 2007. godine oslobođen prvi načelnik Generalštaba Armije BiH Sefer Halilović, dok je drugi načelnik GŠ Armije BiH Rasim Delić osuđen na samo tri godine zatvora. Zbog zločina u Lašvanskoj dolini 2004. godine su na po godinu dana osuđeni Dario Kordić i Mario Čergez. Zbog zločina u centralnoj Bosni, smanjene su kazne sa pet i dve i po na tri i po i dve Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi...