Oficir VRS: Nismo proterivali nesrpske civile u Sarajevu
Karadžić, tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant njene armije, optužen je za progon nesrpskog stanovništva širom BiH i terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, 1992-95.
Tomić je posvedočio i da je njegova jedinica bila sastavljena isključivo od meštana koji su branili svoje naselje u sarajevskoj četvrti Vraca. Jedinica, kako je rekao, "nikada nije otvarala vatru u dubinu Sarajeva", već samo "na vojne ciljeve na liniji razdvajanja", koja je nije pomerala od početka do kraja rata.
Svedok je potvrdio da su jednom prilikom u njegovoj jedinici muslimanski zarobljenici iz sarajevskog zatvora Kula bili iskorišćeni za kopanje rovova i tranšeja.
Dok ga je unarkrsno ispitivala, tužiteljka Katrina Gustafson je tvrdila da su Muslimani i Hrvati bili proterivani iz sarajevskih četvrti pod srpskom kontrolom. Negirajući da je proterivanja bilo u njegovoj ulici, Tomić je odgovorio da "pretpostavlja" da "negde jeste bilo", isto kao što su Srbe proterivali iz naselja pod muslimanskom kontrolom
Njegove "komšije i drugari" Muslimani i Hrvati, koji su bili "uznemireni i uplašeni" napustili su svoje kuće i prešli preko Miljacke u grad, potvrdio je svedok, uz sugestiju da su to učinili da bi izbegli ratna dejstva.
Ocenjujući da bi se za uže gradsko jezgro Sarajeva teško moglo reći da nije ratna zona, zastupnica optužbe je insistirala da su Muslimani bili proterani, ali je svedok ostao pri svom iskazu, tvrdeći da ni njegova sestra koja je napustila Sarajevo "nije bila proterana".
Tužiteljka Gustafson je, kao dokaz za tvrdnju da se Tomić krajem rata protivio povratku Muslimana na Vraca, citirala njegove reči koje je u svojim ratnim beležnicama na jednom sastanku zapisao komandant VRS Ratko Mladić. Po toj Mladićevoj belešci, Tomić je rekao da "narod na Grbavici želi da ostane, ako se garantuje da Muslimani i njihova policija i vlast neće doći". Svedok je uzvratio da je tražio da se ne vraćaju "muslimanska policija i vlast, da nas hapse i maltretiraju", a ne "Muslimani koji su imali pravo da se vrate u svoje kuće"
"U to vreme je već bio potpisan Dejton po kojem su Srbi morali da napuste Sarajevo. Ne vidim kako smo mi mogli da sprečimo njihov povratak...Znalo se kome šta pripada od Sarajeva - njima skoro sve, a nama skoro ništa", rekao je Tomić.
Na konstataciju tužiteljke da je prinudni rad zarobljenika na iskopavanju rovova predstavljao kršenje Ženevskih konvencija, svedok je odgovorio da su oni bili "bezbedni koliko i mi", premda je nešto ranije kazao da je "sam dolazak na liniju bio nebezbedan" zbog blizine položaja Armije BiH.
Na predočene dokaze o ofanzivnim dejstvima nekih jedinica VRS koje su u proleće 1992. "sišle na Grbavicu", svedok je odgovorio: "Mi nismo...To bi bilo nesmotreno, jer bismo svoje položaje ostavili otvorenim".
Uzvraćanje vatre koja je na VRS bila otvarana iz pokretnih minobacača ABiH iz grada, Tomić je nazvao "uzaludnim", zato što su se ta mobilna oruđa "sakrivala iza zgrada" i "bilo ih je nemoguće naći". Uprkos dokumentima koje mu je pokazala tužiteljka, Tomić je negirao i da je iz njegove jedinice pucano u gradske četvrti iza linije fronta.
"Nema svrhe ispaljivati granate po dubini, dok vam je linija ugrožena. Niko razuman to ne bi činio", ocenio je svedok.
Karadžić (67) - koji je optužen i za genocid u Srebrenici i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN - svoju odbranu pred Tribunalom nastaviće sutra popodne.