VBA štiti Srbe, čak i kad ih prisluškuje

"Službama treba omogućiti da rade svoj posao, ali ih treba i kontrolisati"

 

Sumirajući rezultate u protekloj godini, povodom dana te službe, Kovač najavljuje brze izmene i dopune zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji, što će dodatno učvrstiti mehanizme demokratske civilne kontrole i nadzora nad radom službi.

- Službama treba omogućiti da rade svoj posao, ali ih treba i kontrolisati - poručuje Kovač. - Iako organizovani kriminal i korupcija nisu značajna pretnja unutar sistema odbrane, Služba im se uspešno suprotstavlja, a dokaz je nedavno otkrivena krađa 500 tona goriva i 24 tone maziva, za šta je odgovorna grupa od 10 pripadnika Vojske i četiri civila. Otkrivene su i 92 osobe umešane u zloupotrebu stambene problematike i statusnih pitanja, kao i slučajevi korupcije u zdravstvu, vojnoj obavezi i nabavci.

Ovih dana aktuelna je afera o neovlašćenom prisluškivanju predsednika države i ministra odbrane. Šta se zapravo podrazumeva pod prisluškivanjem?

- Obično se u javnosti poistovećuje primena mera nadzora (prikupljanje podataka o korisniku, njegovoj lokaciji i brojevima telefona, odnosno onih sa kojima je komunicirao), bez uvida u “listing“ (bez uvida u sadržaj tih razgovora) - kaže Kovač. - Značajno za ovu meru je poštovanje principa srazmernosti i supsidijarnosti (mere kojima se manje ograničavaju ljudska prava i slobode). To znači da se kod “listinga“ ne primenjuju kumulativno sve tri mogućnosti, već samo jedna koja će dati rezultat. Kumulativna mera se koristi samo izuzetno.

Zakonima je regulisana ova osetljiva oblast. Ko ima pravo da prisluškuje?

- Mere nadzora detaljno su razrađene u Zakonu o VBA i VOA i Zakoniku o krivičnom postupku. Pravo na njihovu primenu ima BIA i VBA, i to isključivo uz odobrenje suda i u okviru svojih nadležnosti. Na osnovu Zakonika o krivičnom postupku to ima i policija.

Zloupotrebe lako otkriti

Da li postojeća zakonska regulativa omogućuje zloupotrebe?

- Gotovo su nemoguće zloupotrebe koje ne mogu biti brzo otkrivene i sprečene. Iako zataji ljudski faktor, tehnika zabeleži ko je, kada i koga “listao“.

U delu javnosti godinama se čuje da pojedine lobističke grupe, kriminalne organizacije, tajkuni, čak i partije, poseduju svoje prislušne centre. Da li je moguće da država nema mogućnosti da to spreči?

- Uređaji i oprema za prisluškivanje nisu obuhvaćeni Nacionalnom kontrolnom listom robe dvostruke namene, koja je sastavni deo Zakona o spoljnotrgovinskom prometu naoružanja i vojne opreme. Zato ne postoji obaveza uvoznika da za ovu opremu traži uvoznu dozvolu i nisu obavezni da prijavljuju njenog krajnjeg korisnika. Problem je i to što je savremena elektronska i informatička oprema višenamenska i može se od komercijalnih komponenti dizajnirati sistem za nadzor. Antenski sklop, radioprijemnik određenog opsega i hardver mogu se uvesti kao odvojene komponente, koje nisu na režimu kontrole. Država sigurno ima mehanizme da reši ovaj problem.

Da li službe bezbednosti i policija sarađuju i u primeni tajnog slušanja?

- Prvi uslov je odluka nadležnog suda. Službe i policija podnose pojedinačni predlog sudu, a njegova odluka je osnova za saradnju i precizna preporuka ko, u kom obliku i na kojim se zadacima angažuje. Saradnja je gotovo svakodnevna.

Bilo je dosta različitih komentara i stavova o načinu izveštavanja Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Kakav je stav VBA?

- Naša agencija dostavlja ovom odboru izveštaje. Kada ih članovi Odbora prouče, pozivaju direktora VBA da sa saradnicima odgovara na njihova pitanja. Do sada je to bilo u prisustvu medija, što nas je ograničavalo, jer se nisu mogli iznositi baš svi podaci. Zakon nas obavezuje da i javnost obaveštavamo o našem radu preko organa kojima dostavljamo izveštaje. Konačnu odluku o načinu podnošenja izveštaja donosi Odbor za kontrolu službi bezbednosti.