Ne pomaže nam ni hiljadu evra

Većina građana o ovakvoj zaradi može samo da mašta. Prosečno se u Srbiji mesečno dobije oko 40.000 dinara, mada mnogobrojni zaposleni „u kovertama“ ne dobiju ni polovinu tog iznosa.

U Srbiji se najviše izdvaja za hranu. Čak 44 odsto primanja potroši se za namirnice. I to isključivo za najosnovnije - hleb, mleko, jogurt i jeftinije mesne prerađevine. Potrošnja mesa je u konstantnom padu. U odnosu na Evropljane, građani naše zemlje (od svoje plate) na hranu troše tri puta više.

Plate ne prima 4.4 odsto zaposlenih Statistika kaže da samo 4,2 odsto zaposlenih ima mesečno do 20.000 dinara, gotovo 36 odsto mesečno zaradi između 20.000 i 45.000 dinara, a 37,8 odsto dobije između 45.001 i 85.000 dinara. Iznad ove granice zarađuje samo 17,6 odsto radnika. Platu ne prima oko 4,4 odsto zaposlenih. Platu veću od 150.000 dinara prema poslednjim podacima primilo je 36.366  zaposlenih.Verovatno se još poneko uspešno krije od poreske evidencije, ali se građani za koje bi većina reklo da znaju zašta rade - broje u promilima.

Prosečna porodica, prema statistici, na raspolaganju ima oko 50.000 dinara. Za hranu "ode" nešto više od 20.000, a druga stavka koja nam izmami najviše novca su računi. Za njih, prema statistici, dajemo 6.800 dinara. Među najvećim izdacima su i troškovi transporta, a prosečno domaćinstvo mesečno za ove usluge da više od 3.700 dinara.

Čak i u komšiluku možemo da se "pohvalimo" da najviše trošimo za hranu. A odmah iza su izdaci za alkohol, duvan i zdravstvo.

"U Hrvatskoj najveći deo plate ode na troškove stanovanja, komunikacije i obrazovanje", objašnjava Miroslav Zdravković, ekonomista. Slovenci, uprkos malom broju stanovnika najviše troše na odeću i obuću, nameštaj, ali i kulturu.

Podaci govore da smo u toku prošle godine, po vrednosti potrošnje, na šestom mestu, kada se uzmu u obzir države bivše Jugoslavije.

"Vrednost potrošnje po domaćinstvu u Srbiji je u toku prošle godine iznosila 5.595 evra. Na prvom mestu u regionu je Slovenija, gde jedno domaćinstvo godišnje u proseku potroši 17.140 evra. Crnogorska porodica prosečno godišnje potroši 6.680 evra, a manji rasipnici od nas su jedino Makedonci", dodaje Zdravković.

"Bogataši" sa mesečnom zaradom od 158.000 dinara Status bogataša poreznici priznaju onima koji su prošle godine zaradili više od 1,89 miliona dinara, što je oko 158.000 mesečno. Takvih je bilo oko 20.000. Ali najbogatiji među njima su mesečno zarađivali i više od deset miliona dinara mesečno. I statistika poreznika potvrđuje da je prvi preduslov bogastva - biti muškarac. Među prvih 100 bogataše bilo je svega 14 žena. Većina najbogatijih je iz Beograda, 69 među prvih 100. Papreni ček, međutim, retko ide uz mladost. Među prvih 100 zvaničnih milionera, svega je jedan mlađi od 31 godine. Većina, 91 milioner, starosti je između 31 i 60 godina, a osmoro korača sedmom decenijom života.

Osim realne potrebe za većom platom, zbog sve češćih poskupljenja i troškova života, ljudi u Srbiji, prema mišljenju psihologa imaju, i to u sve većem broju, subjektivni osećaj konstatnog nedostatka para.

"Živimo u veoma trusnom području u društvenom i finansijskom smislu. Gubitak posla i jako teško pronalaženje novog je sve učestalija pojava. Ta materijalna nesigurnost kod ljudi stvara sve veću opsesiju novcem, pa ljudi postaju isfrustrirani i nezasiti", objašnjava Vera Kondić, psiholog rada.

Poslednjih nekoliko godina, i mi smo, poput zapadnih zemalja, postali potrošačko društvo, gde je sve podređeno neprestanoj kupovini i trošenju novca.

"Mi nemamo tako stabilnu ekonomiju i visok standard kao razvijene zemlje, a način života je jako sličan kao onaj u „dobrostojećim“ državama. Ljudi su tako u stalnom rascepu između primanja i potrošnje i zbog toga ima mesečna plata nikako nije dovoljna za sve potrebe", objašnjava Kondić.

A ko prima „savršenu“ platu? Ako se neko pita ko ima najviše šanse da doživi takvu sudbinu, dosadašnje iskustvo pokazuje da su u prednosti muškarci sa visokom stručnom spremom, a pogotovu oni koji žive u prestonici ili njenoj okolini. U Beogradu radi čak 24.013 onih sa "idealnom" platom. Izgleda da je "debela koverta“ najdalja Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. U ovim oblastima dobro plaćenih je svega 2.859.

Najveća je verovatnoća da će ček biti iznad proseka Srbije ako se radi u finansijskom sektoru, mada nije loše ni energetičarima. Bankarski prosek je oko 120.000 dinara. Ko se bavi snabdevanjem gasom i električnom energijom, kaže statistika, u proseku prima 112.000 dinara.