Izlečive bolesti ubijaju Srbiju

Govore da najviše života, i to u najproduktivnijim godinama, odnesu hronične nezarazne bolesti sa kojima, u poređenju sa drugim zemljama, beležimo neslavna mesta.

To je, kažu lekari, posledica nezdrave ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, pušenja, stresa, nedovoljno razvijenog skrininga i svesti o prevenciji.

Uprkos većem broju žena u populaciji, umire više muškaraca. Iako statistika pokazuje da žene više obolevaju od kardiovaskularnih i šećernih bolesti, jači pol češće oboleva od malignih bolesti.Stopa smrtnosti od 2002. do 2011. godine podigla se za 3,5 odsto.

U tom periodu najviše je porasla smrtnost od šećerne bolesti, bolesti pluća, malignih tumora, a najmanje od bolesti srca i krvnih sudova. Istovremeno je zabeležen pad smrtnosti od povreda i trovanja.

Bez obzira na to, dr Nataša Mickovski iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" precizira da su od svih gorenavedenih, bolesti srca i krvnih sudova i dalje vodeći uzrok umiranja kod nas.

- Svakog dana od njih umru 152 osobe. Žene su češće od muškaraca umirale od ove grupe bolesti, iako je od 2002. do 2011. stopa smrtnosti od njih kod žena opala za 13, a kod muškaraca za 15 odsto. Svaki osmi umrli bio je u najproduktivnijim godinama života, odnosno imao je od 25 do 64 godine - navodi Mickovski.Moždani udar je treći uzrok smrtnosti među bolestima srca i krvnih sudova, a najčešći je uzrok invaliditet. Kod nas na svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a svakog sata jedna umre od njega.

Direktor Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" dr Milan Savić objašnjava da je šlog najčešća bolest starih i da rizik od njega znatno raste sa godinama. Od njega žene obolevaju manje, ali umiru više.

- Moždani udar svake godine pogodi od 23.000 do 24.000 ljudi. Žene čine 43 odsto obolelih, ali i 62 odsto smrtnih slučajeva, što je posledica činjenice da duže žive. Zabrinjava podatak da sve veći broj mlađih pacijenata oboleva od šloga - napominje dr Savić.Od 1996. do danas stope obolevanja od raka su se udvostručile, pa godišnje u našoj zemlji od te opake bolesti umre oko 21.000 ljudi.

Muškarci najčešće obolevaju i umiru od raka pluća, koji je četvrti po učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama.

Muškarci zatim najčešće obolevaju i umiru od raka debelog creva, prostate, mokraćne bešike, želuca i pankreasa, dok je kod žena on najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu i rektumu, materici, plućima i želucu.Sa 4.000 žena koje godišnje obole i 1.600 koje umru od raka dojke, Srbija zauzima 11. mesto po smrtnosti među 186 zemalja.

Gorući problem kod nas predstavlja i šećerna bolest od koje broj obolelih duži niz godina raste i poprima razmere globalne epidemije. U svetu od dijabetesa boluje blizu 366 miliona ljudi, a SZO i međunarodne organizacije za dijabetes procenjuju da će do 2030. biti čak 552 miliona. Najveći porast obolelih očekuje se u zemljama u razvoju, među kojima je i naša, koja već sada pripada grupi evropskih zemalja sa visokim stopama umiranja od dijabetesa.

Dr Ivana Rakočević iz Instituta "Batut" ističe da naša zemlja sledi uzlazni trend obolevanja i da se očekuje da 2030. imamo 700.000 umesto sadašnjih oko 600.000 odraslih koje muči šećerna bolest.

- Ogromna većina ima dijabetes tip 2, dok je obolelih od tipa 1 višestruko manje, ali to nikako ne umanjuje njegov značaj - naglašava Rakočevićeva i dodaje da 2.500 dece ima dijabetes tip 1.Ne treba zanemariti ni broj obolelih od hipertenzije, bolesnike na dijalizi, gojazne, depresiju... Sve obe bolesti smanjuju broj stanovnika u Srbiji i skraćuju životni vek koji je trenutno 74,2 godine.