Od matematike stvarno boli glava
Prema studiji Iana Lajonsa i Siana Beiloka, profesora psihologije na Univerzitetu u Čikagu, teskoba koju izaziva matematika nije samo psihički doživljaj.
Odavno je poznato da veliki procenat ljudi oseća strah od matematike i da nastoji da izbegne svako moguće suočavanje sa složenijim zadacima. Ova pojava je toliko raširena da se danas malo ko stidi da prizna da mu matematika zadaje glavobolje. Američki je tim zato odlučio da sprovede istraživanje prirode neugodnih osećaja koje matematika stvara kod ljudi.
U testiranju je učestvovalo 14 dragovoljaca s visokim nivoima straha od matematike i 14 s niskima nivoima. Učesnici su odabrani u neku od ove dve grupe na osnovu vlastitih iskaza o nivou straha koje kod njih izazivaju stvari povezane s matematikom, poput otvaranja knjige pune zadataka. Svaki od ispitanika dobio je niz pitanja povezanih s matematikom i rečima. Naučnici su istovremeno snimali njihov mozak magnetnom rezonancom.
Kakvi su bili rezultati? Skeniranje je otkrilo da kod ljudi s visokim strahom postoji prava navala aktivnosti u zadnjem i srednjem korteksu, delovima mozga koji se aktiviraju kada osoba oseća fizičku bol. Ista područja aktiviraju se u društveno bolnim situacijama kao što je raskid s partnerom. Ovakve reakcije zabeležene su samo kod "matematikofoba".
Ranija istraživanja su pokazala da već i samo očekivanje psihološki stresnih situacija može izazvati fizički osećaj bola. Autori u svojoj studiji ističu da su bolne reakcije stvar psihološke interpretacije našeg mozga, a time i organizma.
"Matematika se sastoji samo od brojeva na stranici, ne postoji način da stvarno bude bolna", rekao je Lajons i dodao: "Ljudi koji osećaju teskobu od matematike obično su loši u matematici… i nastoje je izbeći u svojoj karijeri".