Dodik: Opet ponižavaju Srbiju zbog Kosova

Milorad Dodik: Ogroman nekorektan uticaj međunarodnih politika oko Kosova je očit, gde je Srbija bukvalno ponižena

 

Treba razumeti, nastavio je Dodik, da je to gotovo nova struktura vlasti u Srbiji, da im je trebalo vreme da ovladaju poslovima, funkcijama i obavezama koje su dobili.

Šta Srbija može da postigne novim razgovorima o Kosovu?

- Mi smo u suštini prihvatili da pratimo Srbiju i politiku Beograda prema Kosovu i mi ćemo tako nastaviti. Mislim da je za Srbiju opasno zadržavati se decenijama na pitanju Kosova.

Mislite li da je ono praktično oteto od Srbije?

- Naravno da je neprihvatljiv način na koji se odvajanje odvijalo. Stranci pokušavaju da ućute javnost i žele da se sve zaboravi. Oni su se odvojili, a država Srbija nije mogla da brani svoj suverenitet. To je međunarodno nasilje nad međunarodnim pravom i nasilje nad Srbijom. Nema zemlje koja svoj teritorijalni integritet ne bi branila i silom. Srbiji je bilo onemogućeno da brani teritorijalni integritet silom. Dakle, ta secesija je unilateralna a stranci su pokušali, pogotovo Amerikanci, da o tome govore kao da se nije ništa posebno dogodilo i da ne može da posluži kao presedan za bilo koga. Naše kolektivno pamćenje treba uvek osvežiti objašnjenjima koja su se čula u vreme secesije. Stranci su nas uveravali da je normalno da se Kosovo odvoji od Srbije, jer je međuetnički život nepodnošljiv i da nema koegzistencije između Srba i Albanaca. To su isticali kao razlog zašto Albanci mogu da proglase nezavisnost. Sada, kada čujete te iste strance i njihove predstavnike, oni će reći da je ključ za Kosovo multietnički život u kojem moraju da prihvate Srbe. Razlika je u sledećem - u prvoj varijanti manjina su bili Albanci, a sada su manjina Srbi. Prema tome, ogroman nekorektan uticaj međunarodnih politika oko toga je očit, gde je Srbija bukvalno ponižena.

Imate li utisak da međunarodna zajednica sada hoće da nasilno otme i sever KiM?

- Da je u momentu kada se donosila odluka o Kosovu neko rekao idemo u nezavisnost Kosova, ali sever ostaje u Srbiji, jer razumemo da su tamo većina Srbi, danas bi Srbija već priznala takvo Kosovo. Međutim, ovde se traži dodatno poniženje Srbije. I u tom pogledu verujem da će odgovorna nacionalna i državna politika Srbije doprineti da se obezbedi istorijska satisfakcija za tu vrstu priče i da Srbija prestane da se bavi Kosovom. Da se ne zarobi kao što smo se zarobili kosovskim mitom 600 godina, sada treba da se zarobimo statusom kojim treba da se bavimo 100 godina. To je definitivno neproduktivno za Srbiju. Suverentitet nad Kosovom je izgubljen. Tog suvereniteta nema.

Šta onda Srbija može da uradi u takvoj situaciji?

- U ovom trenutku odgovorna politika bi uvažavala realnu situaciju i pokušala odgovoriti - šta su istorijski interesi srpskog naroda vezano za Kosovo. S druge strane, ako Albanci kažu - vraćamo se u politički sistem, Srbija ne može da odbije priznavanje konstitutivnosti ovog naroda u Srbiji. Konstitutivnost traži uključivanje u izborni sistem koji bi verovatno završio time da najvažnije funkcije obavljaju različiti pripadnici konstitutivnih naroda. To znači da bi Srbija u jednom trenutku imala ili predsednika Republike ili predsednika Vlade Albanca. Da li je Srbija spremna da to prihvati? Mislim da konačno treba da se u Srbiji objasni sve. Dakle, nisam za priznavanje Kosova, protiv toga sam. Mora da postoji ogromna satisfakcija srpskom narodu za Kosovo. U tom trenutku bio bih spreman, kada bi ta satisfakcija postojala, da kažem svoj stav. Ali te satisfakcije nema. Onda se pokušava politikom Evropske unije, na koju nasedaju najviše političari u Srbiji, da se korak po korak dovede do statusa nezavisnosti Kosova, a da se Srbija dodatno ponizi.

Da li sporazumom sa Lagumdžijom rušite ili spasavate BiH?

- Neverovatna je situacija gde se godinama traži neka vrsta razgovora i dogovora, a onda kada to postignete, svi skoče, pogotovo u Federaciji, ali i značajan deo međunarodne zajednice. Mogu da razumem čak strance, jer njima odgovara nestabilna situacija u Bosni i ako pošaljete svetu poruku da se ovde dogovara, logično je pitanje šta će onda oni ovde sa svojim visokim platama. U fokusu dogovora sa Lagumdžijom su bili naši zahtevi vezano za ekonomsku situaciju. Ako BiH ne pokazuje sposobnost da odbrani svoju ekonomiju, zašto će nam takva država. Ako zapadne zemlje mogu da brane svoje ekonomije, zašto mi ne možemo?