Rasadnici kulture na Vardaru

 

Izgradnja splavova je već počela, građevinska mehanizacija u koritu reke radi punom parom, a prvi gosti se očekuju početkom iduće godine.

Gradonačelnik Skoplja Koce Trajanovski veruje da će splavovi doprineti većoj turističkoj atrakciji. To je on tvrdio i prošle godine kada su na obali reke izgrađene dve gradske plaže sa morskim peskom donetim iz Albanije, ali nikakvog efekta od toga nije bilo, jer se građani ne smeju kupati u zagađenom Vardaru.

Vardarska banovina Vardar je najveća reka koja protiče kroz Makedoniju i jedna od većih na Balkanu. Makedoniji pripada 80 odsto rečnog toka Vardara, zbog čega je današnja Makedonija i nosila ime Vardarska banovina u vreme Kraljevine Jugoslavije.

Skopljanci misle da je sa brojnim mostovima, fontanama u reci, skulpturama i spomenicima centar grada pretrpan i da će splavovi još više zagušiti makedonsku prestonicu. Oni podsećaju da Vardar, širok jedva 15-ak metara, nije ni Sava, ni Dunav i upozoravaju da kada nepredvidiv Vardar nabuja, lako može odneti splavove koji će biti fiksirani za dno korita reke.

Ne osvrćući se na kritike, vlasnik firme Falanga Davor Andrevski je počeo izgradnju splavova, za koje će u narednih deset godina gradskim vlastima plaćati mesečnu kiriju od po 1.000 evra.

- Brodovi na Vardaru neće biti u stilu splavova u Beogradu, odakle ječi turbo-folk muzika. Ideja mi je da uvedem nešto novo u gradu. Zato će jedan brod imati stroga pravila za oblačenje, što znači da se u njega neće moći ući u kratkim pantalonama i patikama. U Skoplju ne postoji mesto gde se može ići doteran. To će pružiti jedan od mojih brodova, koji će biti nalik restoranima u Parizu, gde će se služiti isključivo francuska jela. Drugi brod će biti sa opuštenijom atmosferom i za dnevni odmor - veli Andrevski.

Osim ova dva broda, gradske vlasti su dale dozvolu za izgradnju još dva splava, ali na drugim lokacijama na Vardaru.