Tuga i glad ubijaju Todoroviće

Miloševi roditelji su, da bi dečak mogao pohađati nastavu u petnaestak kilometra udaljenom Višegradu od rodnog sela Veletova, iznajmili kuću na obali Drine. Dečak je pre odlaska u školu uzeo loptu i otišao da se igra na terenima Sportskog centra i nije se vratio.
 

"Godišnjice njegovog nestanka najteži su mi dani u životu. Izbrojala sam više od 1.800 dana od kada mog Miloša nema. Svašta smo pomišljali - i da ga je Drina odnela, i da je otet, i da će se vratiti, ali od njega nema ni traga ni glasa" - kaže Miloševa majka Slađana.

Todorovićevi imaju i sina Gavrila, koji je pošao u osnovnu školu u Višegradu.

"Opet ista priča, dete ne može pešačiti tri kilometra do ceste, a onda autobusom do grada. Zato moja supruga, dok Gavrilo ide u školu, stanuje kod svoje majke, ali onda nema ko da radi na selu", jada se Milošev i Gavrilov otac Mitar.

U petočlanoj porodici Todorović niko nije zaposlen i teškom mukom uspevaju da prežive baveći se zemljoradnjom i stočarstvom.

Borba za sina Gavrila Od novca koji su mu dobri ljudi dali Mitar je počeo sam da gradi kuću u višegradskom naselju Vučine da bih lakše iškolovao Gavrila, ali nema novca da je završi jer sve što stekne potroši na preživljavanje porodice. Uspeo je da postavi prvu ploču i ozida ciglom prvi sprat i tu se stalo. Pomoć ovoj nesrećnoj i siromašnoj porodici potrebna je više nego ikad.