Rade Bulatović ambasador za nesvrstane
Sagovornici Danasa navode da je ovo najverovatnije samo formalna "priprema“, uobičajena u diplomatskoj praksi, kako bi Rade Bulatović uskoro otišao na neku ambasadorsku funkciju u inostranstvu, "verovatno u nekoj od značajnijih članica Pokreta nesvrstanih“.
Ko su diplomateBorislav Stefanović, bivši politički direktor Ministarstva spoljnih poslova i narodni poslanik DS, ističe za Danas da u Srbiji svi kažu da je važno da diplomate budu profesionalci, „ali niko ne postavlja pitanje ko su oni“. Kako ukazuje, aktuelni ministar Ivan Mrkić želi da vrati kadrove koji su ranije bili angažovani u MSP. "Rade Bulatović je profesionalni diplomata. Međutim, biti profesionalni diplomata nije garancija da neko ispunjava kriterijume, ima znanje i dobar angažman. I ja sam profesionalni diplomata, ali sam izabran na konkursu i tada nisam bio član nijedne političke partije. Kadrovske promene su nam potrebne, ali važno je postaviti pitanje ko su te profesionalne diplomate iz devedesetih“, ukazuje Stefanović. |
Bulatović, prema nezvaničnim informacijama, pošto njegova zvanična biografija nikada nije objavljena, ima iskustvo u diplomatiji. Početkom devedesetih zaposlio se u saveznom Ministarstvu za inostrane poslove i službovao je u konzulatima u Istanbulu i Rimu. Za angažman Bulatovića u Rimu vezana je afera s krađom tašne sa oko 50.000 dolara iz automobila u kome se i on nalazio. Odmah je vraćen u Beograd, ali nije pozvan na odgovornost i ostao je u MIP-u sve do 5. oktobra 2000, kada postaje zvanični savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice. DS i LDP su tvrdili da je devedesetih bio član JUL-a, što on nikada nije ni potvrdio ni demantovao.
Brojne afere
Ipak, mnogo ozbiljnije su sumnje da je Rade Bulatović u periodu mart 2004 - jul 2008, koliko je proveo na čelu Bezbednosno-informativne agencije, bio uključen u skrivanje najtraženijih haških optuženika Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Tužilac Vukčević je u junu ove godine najavio da će Bulatović zbog toga biti saslušan, "iako Tužilaštvo nema dovoljno materijala za pokretanje krivičnog postupka“.
"U svakom slučaju, Rade Bulatović će biti saslušan. Pozvaćemo ga u svojstvu građanina da nam objasni neke stvari“, rekao je Vukčević novinarima. Na to je odmah reagovala DSS, saopštivši da je Bulatović "radio strogo po zakonu“ i upitala tužioca "po čijem nalogu i za čije političke interese“ radi.
Rade Bulatović je na mestu savetnika Vojislava Koštunice za nacionalnu bezbednost u periodu 2000-2003. povezivan sa aferom oko ubistva službenika državne bezbednosti Momira Gavrilovića, s hapšenjem tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije Momčila Perišića i planiranjem upada Vojske Jugoslavije u Biro za komunikacije Vlade Srbije. Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, u akciji Sablja je uhapšen zbog sumnji da se, zajedno s šefom vojne službe bezbednosti Acom Tomićem, sastajao s vođama kriminalnog zemunskog klana. Nakon Sablje pušten je na slobodu, a optužbe su povučene. Od države je tim povodom naplatio odštetu od oko 600.000 dinara.
Priželjkivao povratak još 2005.Rade Bulatović je još 2005. u jednom intervjuu najavio da ima želju da se vrati svojoj prvoj ljubavi - diplomatiji. Mediji su u tom periodu spekulisali da bi mogao dobiti funkciju ambasadora u Siriji, što se ipak nije desilo. Nova mogućnost da Bulatović dobije diplomatsko nameštenje u inostranstvu događa se sada, u periodu kada šef države Tomislav Nikolić i Ministarstvo spoljnih poslova pod ministrom Ivanom Mrkićem imaju plan za promenu tridesetak ambasadora Srbije širom sveta. |