"Uzalud kidaju veze Rusa i Srba"
U razgovoru za Večernje novosti, prvom koji je dao srpskim medijima, on govori o dosadašnjoj diplomatskoj karijeri, snazi rusko-srpskih veza, očekivanjima. Razgovor o teškim političkim prilikama u Srbiji, diplomatski ostavlja za sledeći put, kad stvari osmotri na licu mesta.
S kojim planovima dolazite u Beograd?
"Zadovoljan sam što ću predstavljati Rusiju u prijateljskoj Srbiji. Potrudiću se da radom doprinesem razvoju rusko-srpskih odnosa i podizanju kvaliteta dijaloga dveju zemalja. Znam da mnogi Srbi simpatišu moju zemlju i zalažu se za širenje saradnje. Moji prethodnici su mi pričali da su Srbi vrlo gostoprimljiv i otvoren narod. Nadam se da ću uspeti da steknem dobre prijatelje i istomišljenike".
Putinov ordenPre preuzimanja dužnosti u Beogradu, Čepurin je imao i seriju sastanaka s visokim ruskim činovnicima. Na put u Beograd krenuo je i sa Ordenom Prijateljstva, kojim ga je odlikovao predsednik Rusije Vladimir Putin. |
Na mesto ambasadora dolazite sa zavidnim dilomatskim iskustvom. Jeste li već bili u Srbiji?
"Nažalost, nisam ranije bio u Srbiji. Zaista sam "od mladih noktiju", kako je govorio Puškin, radio u sovjetskoj, a zatim u ruskoj spoljnopolitičkoj službi. Bio sam u skoro svim zemljama, ali u Srbiji nisam. I kada sam prethodno preuzimao dužnost ambasadora, a to je bilo u Danskoj, nisam pre toga bio u toj državi. Zato se može reći da ovo nije slučajnost, nego zakonomernost".
Bili ste i rukovodilac Departmana kadrova MIP Rusije... Koliko će vam ta iskustva biti od koristi?
"Počeo sam kao specijalista za Italiju, pa sam četiri godine radio u generalnom konzulatu u Đenovi, a, zatim, osam godina u ambasadi u Rimu. Bio sam savetnik za ekonomska pitanja sovjetske ambasade, a zatim Rusije, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Pet godina sam radio u Departmanu za kadrove - prvo kao zamenik, pa prvi zamenik direktora i, na kraju, kao direktor. Četiri godine sam bio ambasador u Danskoj. Poslednjih sedam godina bio sam direktor Departmana za rad sa dijasporom u inostranstvu".
Govori tri jezika, uči i srpskiČepurin je rođen 20. septembra 1952. godine u Stavropolju, gradu koji se nalazi na istoj geografskoj širini kao i Beograd. Dva njegova brata zauzimaju ugledne pozicije u rodnom kraju. Moskovski institut međunarodnih odnosa, čuveni MGIMO, Čepurin je završio 1975. godine. Radio je 12 godina u Italiji, zatim, u Evropskom departmanu MIP Rusije. U 42. godini je postao direktor Departmana kadrova MIP, a zatim je bio ambasador u Danskoj od 1996. do 2000. Od novembra 2005. direktor je Departmana za rad sa ruskom dijasporom. Govori italijanski, francuski i engleski, a počeo je da uči i srpski. |
Jeste li se premišljali, kada su vas predložili za ambasadora u Beogradu, da li da to prihvatite?
"Predlog sam odmah prihvatio. U rusko-srpskom dijalogu postoji polje za razvoj, a to je najvažnije. Zajednička istorija i koreni olakšavaju nam, ne samo međusobno razumevanje, već nas sve obavezuju da jačamo odnose. To je objektivna potreba. Oni koji su protiv toga, ”pljuju protiv vetra”, kako kažu u Rusiji".
Jeste li, tokom perioda priprema za dolazak u Srbiju, razgovarali s bivšim ruskim ambasadorima u Beogradu - Aleksandrom Konuzinom i njegovim prethodnikom Aleksandrom Aleksejevim?
"Naši ambasadori Konuzin i njegov prethodnik Aleksejev radili su u Beogradu u interesantno vreme. Bili su to dobri, rekao bih, istaknuti ambasadori. To su moje kolege i stari prijatelji. Oni su poneli najlepša sećanja o vremenu provedenom u Srbiju i kontaktima sa Srbima".
Koji su uslovi potrebni kako bi ambasador mogao dobro da obavlja posao u jednoj državi?
"Za ambasadora je posebno važno da oseća simpatiju prema zemlji u kojoj radi, da tamo ima prijatelje i istomišljenike. Srbi i Rusi imaju mnogo zajedničkih crta: dobrodušnost, iskrenost, aktivnost, sposobnost da branimo pravednost i neretko da stradamo zbog toga. Svi smo zainteresovani za bolji život i za prosperitet naših naroda".
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je odličan poznavalac situacije na Balkanu. Da li ste od njega dobili neke savete?
"Ministar Lavrov, zaista, odlično poznaje situaciju na Balkanu, i prijatelj je Srba. Bio sam dirnut pažnjom koju mi je pružio, dajući mi niz vrlo korisnih preporuka i saveta uoči mog polaska u Srbiju. Potrudiću se da opravdam poverenje i snažno računam na srpske kolege i prijatelje, kako iz političkog establišmenta, tako i na one koji jednostavno simpatišu Rusiju, i svih koji razumeju da je jačanje veza i odnosa sa velikom Rusijom - objektivna potreba".
Ko dolazi sa vama? Možete li nam nešto više ispričati o svojoj porodici?
"Moja supruga Natalija (48) je vrhunski lekar - kardiolog, magistar je medicinskih nauka, radila je u najboljim klinikama u Moskvi. Naša ćerka Marija (24), kao i ja, završila je Moskovski državni institut međunarodnih odnosa. To je jedna od boljih visokoškolskih ustanova u Rusiji, a taj institut je završiilo 70 odsto saradnika MIP".
"Svojevremeno je himnu Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa napisao sadašnji ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov. Ona počinje rečima: ”Mi smo rođeni pod tremom velikog MGIMO, u najlepšoj od svih zemaljskih dinastija”. Sada je naša ćerka Marija na postdiplomskim studijama MGIMO i radi u evropskim zajedničkim političkim strukturama".