"Srbija je slika i savest Evrope"

Peter Handke u selu Retimlje kod Prizrena

Tim povodom "Vesti" su čuvenom piscu, koji će 6. decembra proslaviti sedamdeseti rođendan, postavile nekoliko pitanja na koja je rado odgovorio.

- Zvanično, o izboru još nisam obavešten, ali su mi rekli oni koji su me predložili. To je dug proces od predloga do izbora, a ja sam, po svemu sudeći, taj deo puta uspešno prošao, kazao je Handke u intervjuu za naš list, prvi u kome se oglasio kao srpski akademik.

Šta Vam znaci članstvo u SANU?
- SANU je grupa visoko priznatih naučnika i umetnika i čast mi je da pripadam takvoj grupi ljudi. Prijem u SANU smatram priznanjem za sve ono što sam za Srbiju i srpski narod činio tokom raspada Jugoslavije i kasnije, tokom bombardovanja Srbije.

Srbiji postavljaju uvek nove uslove za prijem u EU. Kako tumačite da je srpski nacionalizam opasan dok se nacionalizam drugih toleriše?
- To je osveta Nemačke i Austrije za sve ono sto su Srbija i Jugoslavija bile u prošlosti, pre svega u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Jugoslavija je bila druga Evropa, a Srbi, iako mali narod, hrabro se se suprotstavili odlukama velikih koje su bile nepravedne. Helmut Kol je i sam priznao da između Srbije i Nemačke nikada nije bilo prijateljskih odnosa. Rata u Jugoslaviji, a kasnije ni bombardovanja Srbije ne bi bilo da nije bilo Fransoa Miterana koga smatram najvećim krivcem za to.

Skup poziv

Handke više od 22 godine živi u Šavilu kod Pariza. Iako je odrastao u istočnom Berlinu, za sebe kaže da nije velegradski tip. Kada smo mu, na pitanje da li zovemo iz Frankfurta, odgovorili potvrdno, pisac je primetio da je to skupo. Tokom razgovora ponekad je upotrebio i neke srpske reči. Kada smo mu rekli da je u "Vestima" već objavljen tekst o njegovom prijemu u SANU, rekao je da će nabaviti primerak.

Da li je zapadna histerija prema Srbiji postala blaža u odnosu na ranije godine?
- Šta znači blaža? To je pogrešna reč. Na Zapadu su zločinci i od njih se ne može očekivati da budu blaži. Samo sudije mogu da budu blaže, a ne kriminalci kojima treba da se sudi. Do promene bi moglo da dođe samo pod uslovom da Šreder, Fišer, Šarping i Bler priznaju svoje greške. Njihovo priznanje, mada ne verujem da će se to uskoro dogoditi, promenilo bi svet barem za nijansu.

Velika Hoča je moj svet

Često putujete u Srbiju, bili ste više puta na Kosovu i u Republici Srpskoj, šta Vam znače ta putovanja?
- Svaki odlazak u Srbiju za mene je duhovno bogaćenje. Obišao sam mnoga mesta Srbije, neke predele i pešice kao na primer Frušku goru. Pešice sam obišao i Andrićev Višegrad ili Andrićgrad, kako ga Kusturica naziva i gradi. Uskoro odlazim na Kosovo, u Veliku Hoču gde ću ostati mesec dana. Oni su za mene inspiracija i potvrda mojih misli. I pored teškoća i nepravdi, ne posustaju, ne jadikuju nad životom već se trude da svakog dana sačuvaju smisao života, da ga žive svaki dan. Lepo mi je s njima. To je moj svet.

I pored toga što Vas zbog odbrane Srba izoluju, vređaju i prete vam, vi ne menjate mišljenje, gde nalazite motivaciju?
- Ja sam voleo Jugoslaviju i Srbiju. Tu se ništa nije promenilo, niti može da se promeni. Radiću istim tempom i dalje. To je moja obaveza. Tu nema šta da se menja sve dotle dok sila ne prestane da bude osnovno sredstvo za uređivanje međunarodnih odnosa. Svaki savestan čovek treba da se bori za vladavinu prava i morala. Srbija je slika i savest Evrope. Po kakvim to pravilima sve zemlje, osim Srbije imaju pravo na suverenitet!?