Mali Vuk mora u Srbiju

Za sada u Nemačkoj: Lena Mlakar sa sinom Vukom

Priča počinje 2007. godine, kada se Lena udala za Srbina (njegovo ime se ne navodi), koga je četiri godine ranije upoznala u Crnoj Gori. Lena i sama ima srpsko poreklo, a njen otac je pre 40 godina došao u Nemačku. Mladi bračni par je hteo da nastavi život u Beogradu, zbog čega je Lena prekinula studije engleskog i germanistike u Manhajmu, sa namerom da drži časove nemačkog u Beogradu. Ali, ubrzo se rodio sin Vuk.

Traži azil za dete

Lena Mlakar je odlučila da uputi žalbu Višem pokrajinskom sudu u Karlsrueu, a njen advokat razmišlja o tome da za malog Vuka zatraži azil, iako može da bude odbijen jer ima dvojno državljanstvo. Taj pravni trik bi mogao majci i detetu da obezbedi malo vremena, pošto tokom zime nema deportacija azilanata.
U slučaju nužde Vukova majka je rešena da ide do Ustavnog i Evropskog suda.

Tročlana porodica je stanovala zajedno sa roditeljima Leninog supruga pod jednim krovom. Kada su učestale scene kućnog nasilja i kada je navodno, deda-alkoholičar unuka sve češće dovodio u opasne situacije, a jednom mu je, po Leninom svedočenju, stavio plastičnu kesu na glavu "šale radi", mlada majka je počela da strahuje za svoje dete, da bi 9. marta ove godine pobegla sa njim kod svog rođaka i njegove supruge u Niš.

"Za Hašku konvenciju nikada nisam čula", tvrdi 29-godišnja Lena, ali dodaje da je znala da otac mora da se složi sa tim da Vuka odvede u Nemačku. Ona je najpre podnela prijavu protiv muža i svekra zbog nasilja i zahtev za razvod braka. U nadležnim službama su je, kako kaže, savetovali da ipak povede dete u Nemačku.

Pre nego što je otputovala, Lena je telefonom obavestila Vukovog oca o svojoj odluci, na šta je on navodno rekao "Okej", što je Lena protumačila kao njegovu saglasnost. Inače se, kako je rekla nemačkom listu, ne bi usudila da tek tako odvede dete. Na Vukov rođendan, 14. marta, stigla je sa sinom kod roditelja u Pfafengrund, kvart u Hajdelbergu.

Neumoljiva konvencija

Hašku konvenciju o građansko-pravnim aspektima međunarodnog kidnapovanja dece potpisalo je 86 država. Njen cilj je da se deca zaštite od štetnih posledica otmica van granica zemlje u kojoj dete živi. Sporazum predviđa da države-potpisnice u roku od šest nedelja moraju da sprovedu povratak deteta, ukoliko jedan od roditelja-staratelja podnese odgovarajući zahtev, a koji opet mora da se podnese u roku od jedne godine.
U suprotnom zahtev može da bude odbijen sa obrazloženjem da se dete saživelo u novoj sredini.

Lena je nemačkom listu poverila kako nije mogla da veruje da će joj sud pola godine kasnije zapretiti oduzimanjem deteta ako ga ne vrati u Srbiju, kao i oduzimanjem starateljstva. U maju je Savezna pravna služba u Bonu informisala da se njen suprug raspitivao za povratak deteta, a kada je u septembru predao zahtev pred nadležnim sudom u Karlsrueu, Lena je bila potpuno zbunjena, ispričala je novinaru "Rajn Nekar cajtunga".

Kada je 18. oktobra otišla na usmeni dogovor, bila je uverena da će se čitava drama dobro završiti jer su Lenin rođak iz Niša i njegova žena doputovali u Nemačku da posvedoče da je Vukov otac telefonski dao saglasnost da dete otputuje sa majkom.

Ne samo Lena, nego i njen advokat Mihael Štrumpen je bio šokiran kada je pročitao odluku suda. Njegova vera u nemačku pravnu državu je uzdrmana, rekao je advokat, jer je sud ignorisao činjenicu da mali Vuk i Lena Mlakar imaju ne samo srpsko, nego i nemačko državljanstvo. Čak ni to što njih dvoje sada žive uređenim životom kod Leninih roditelja i što je ona nastavila da studira, sudiju nije interesovalo.

Umesto toga je muževljevo "Okej" u spornom razgovoru sudija interpretirala kao izraz da je neko nešto primio k znanju, ali ne i kao odobravanje da otputuje sa detetom.