Roba zabranjena u EU dobra za Srbe
Tržišni inspektori pri Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine zbog raznih nepravilnosti i propusta, koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi povukli su iz prometa najviše električnih uređaja. Oni čine više od polovine povučenih proizvoda i vrede 284,7 miliona dinara. Ostatak povučenog čine građevinski materijal, tekstil i obuća.
Kako su potrošači u Srbiji zaštićeni od nebezbednih proizvoda - hrane, igračaka, tehničkih uređaja...? U Evropskoj uniji to je posao RAPEKS-a - sistema obaveštavanja i uzbunjivanja, a kod nas kupci mogu da se informišu samo putem sajtova. Šta po tom pitanju čine naše nadležne institucije? Stiče se utisak da se kontroliše i domaća i uvozna roba.
Od njive do trpezeZakonom o bezbednosti hrane uspostavljen je lanac kontrole od njive do trpeze, kako bi se osigurala bezbednost hrane, a svaki potrošač na tržištu bio siguran da hrana koju konzumira ispunjava sve zahteve zdravstveno-higijenske ispravnosti i da je propisanog kvaliteta, kažu u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine Srbije. Od početka godine, tržišni inspektori sproveli su više od 4.000 kontrola velikih trgovinskih lanaca, kako u sedištima, tako i maloprodajnoj mreži širom zemlje. Kontrole su rađene prvenstveno po pitanju primene uredbi o prometu hleba, brašna, ulja i šećera, ali i isticanja cena, valjanosti deklaracija i obeležavanja sniženja cena. |
Zbog vakuuma u zakonskoj podeli rada potrošačkih organizacija i inspekcija, gde niko nije odgovoran, građani nikada nisu bili manje zaštićeni.
Kakva su dosadašnja iskustva u potrošačkim organizacijama, kada je reč o nebezbednim proizvodima? Koliko su domaći potrošači zaštićeni od nebezbednih proizvoda?
"Evropska unija ima brzi sistem obaveštavanja o proizvodima koji nisu bezbedni (RAPEKS) i zemlja koja je o tome obaveštena dužna je da odmah taj proizvod povuče sa tržišta. To piše i u našem Zakonu o bezbednosti hrane, ali kako mi nismo članice EU, to nije obaveza za nas", kaže Vera Vida, predsednica Centra za potrošače Srbije CEPS.
Vida napominje da kod nas takođe postoji sistem brzog obveštavanja, NEPRO, o nebezbednim proizvodima. Tu, naravno, ništa nije sporno i dobro je za našu državu da i mi imamo tako nešto, međutim ono što nas zabrinjava jeste činjenica da pojedini proizvodi, koji su od strane RAPEKS-a proglašeni nebezbednim kod nas u Srbiji prođu kontrolu i nađu se na našem tržištu. Takođe, zabrinjavajući je podatak da se prilikom uvoza kontroliše samo 150 proizvoda. Pitanje je, koji su to proizvodi i ko je odredio baš tih 150 proizvoda.
Otrovne konzerve tune sa Tajlanda na rafovimaVida naglašava da su konzerve tune iz Tajlanda pod robnom markom "lara" i "iska", koje se prodaju na rafovima širom Srbije, pune otrovnog histamina. Naročito su opasne za decu i trudnice, jer dovode do ozbiljnih alergijskih reakcija. Sporne konzerve našle su se i na hrvatskom tržištu, ali su ih Hrvati, za razliku od nas, povukli iz prodaje. |
"U CEPS-u do sada nismo imali prijava koji se tiču bezbednosti hrane, već isključivo njenog kvaliteta i odstupanja od onog što je ponuđeno na deklaraciji", dodaje Vera Vida. "Nadamo se da će se i u Srbiji otvoriti, kao što je to u zemljama EU, nezavisni instituti za ispitivanje bezbednosti proizvoda, prvenstveno hrane. "CE" je znak Evropske unije, znak za bezbedan proizvod, o kojem Evropljani jako vode računa i kupuju samo proizvode koji imaju ovu oznaku".
"Za sve što uđe u Srbiju, to jest što se uveze, odgovorna je država, jer ona kontroliše uvoz. Kada roba uđe u prodavnice, ili kada dospe u prodaju, onda je to, kažu u potrošačkim organizacijama, na izvestan način kasno, taj proizvod je neko već kupio i upotrebio".
"Tada nam se najčešće kupci obraćaju i mi obaveštavamo inspekciju, ili potrošače upućujemo na službu kojoj treba da se obrate. Ako se posumnja da je neki proizvod nebezbedan, potrošačke organizacije mogu da urade uporedna ispitivanja kvaliteta spornih proizvoda".