I buka prepreka na putu ka EU
Koliko smo daleko od toga najbolje pokazuje činjenica da nijedna institucija u zemlji ne zna koji su gradovi najugroženiji, kao ni da li su na udaru rezervati prirode i nacionalni parkovi. Istraživanja se rade sporadično, samo za određena mesta, ali i ona pokazuju da u gradovima galama nadmašuje zakonom dozvoljene granice.
"Radili smo merenja u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Boru, Smederevu i Pančevu, na 70 tačaka, i ona su pokazala da je na velikom broju, a u Beogradu, čak na većini, prilično premašen zakonski maksimum buke", kaže Borislav Budisavljević, iz Instituta za ispitivanje materijala.
Prema rečima Marka Rafajlovića, iz Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu, u prestonici, u stambenoj zoni, od 10 merenih tačaka, buka je u osam veća za 10, pa čak i 14 decibela. Gornja dozvoljena granica za većinu gradova Srbije u toku dana i večeri je 55, a noću 45 decibela. Ponegde danju ide do 72, a noću do 62 decibela!
Mada 90 odsto neprijatnih zvukova izaziva saobraćaj, komunalna buka nije jedina koja nas muči. Borisavljević tvrdi da su ponekad neprijatniji zvuci koji dopiru iz industrijskih zona, a građani se u 85 odsto slučajeva žale inspekcijama na specifične izvore galame. Recimo, iz kafića i klubova, zvuke ventilatora u pekarama i marketima, zvuke koji dopiru iz strugara ili ciglana (na pančevačkoj periferiji), ili od mlevenja kamena (u Aranđelovcu).
I dok jedan broj eksperata, među kojima je i prof. Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta, rešenje vide u postavljanju antizvučnih zidova pored autoputeva, kada ovi prolaze kraj naseljenih zona, kao u postavljanju određenih vrsta kolovoza, i korišćenju kvalitetnih guma, ima i drugih koji kažu da je to samo delimično rešenje.
Borisavljević smatra da za početak treba da spustimo previsoke zakonske kriterijume, jer je nemoguće da Srbija, sa svojim standardom, natera sve građane da ugrade PVC ili aluminijumsku stolariju, koja manje propušta zvuke, da kupe nova i kvalitetnija kola, ili da u centru grada sve "naruže" antizvučnim zidovima.
A iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine poručuju da naša zemlja od 2009. ima Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, a od 2010. i podzakonska akta. Ovi propisi usklađeni su sa evropskim direktivama, i predviđaju izradu strateških karata buke za naseljena mesta, glavne puteve, železničke pruge i aerodrome. Mape će se koristiti kao osnova za izradu akcionih planova zaštite.
Buka, inače, ostavlja posledice na živce i mentalni sklop, poremećaj sna, razdražljivost, hroničnu iscrpljenost, glavobolju, uznemirenost, poremećaj krvotoka i pritiska.