Državi milijarde od igara na sreću

Prošlogodišnja dobit bila je za dva i po odsto veća nego u 2010, bez obzira na to što su prihodi Državne lutrije drastično pali, a smanjena je i dobit od organizovanja nagradnih igara. Tako je lane ukupno prikupljeno preko 4,7, a godinu pre toga 4,6 milijardi dinara.

Kako kažu u Udruženju priređivača igara na sreću (UPIS), dobit od organizovanja nagradnih igara je opala jer po novom zakonu, privredni subjekti mogu maksimalno da organizuju samo dve igre godišnje. Što se tiče Lutrije, upozorenja da će manje novca otići u državnu kasu već su se čula u više navrata, kada je UPIS upozoravao da Državna lutrija posluje netransparentno i da nema potreban nivo javnih nabavki i tendera.

Kako kažu u Poreskoj upravi, 40 odsto prikupljenog novca od klađenja i kockanja ide na finansiranje Crvenog krsta, organizacije osoba sa invaliditetom i drugih udruženja, lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

Zakon predviđa da se za finansiranje svake od ovih namena raspodeljuje po 19 odsto, a načine i kriterijume za raspodelu utvrđuju ministarstva za poslove socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i zdravlja. Na lečenje retkih bolesti ide pet odsto.

Zanimljivo je da su prihodi prošle godine porasli u odnosu na pretprošlu, budući da je broj priređivača igara na sreću smanjen. Tako je u 2010. lance automata držalo 79 priređivača, a kladionice 23, dok je lane automate držalo njih 68, a kladionice 22.

Najveći porast prihoda imale su igračnice, automati i kladionice, dok su priređivači nagradnih igara zaradili za oko 4,5 odsto manje. Najveći pad imala je Državna lutrija, od čak 22,55 odsto.

"Jedan od razloga za smanjenje broja priređivača je kriza, koja je pogodila i tržište igara na sreću, pa mnogi priređivači odlaze u minus. Ali, tu su i sivo i crno tržište. Borbom protiv njega direktno se povećava priliv u budžet, smanjuje kriminal, smanjuje se nelojalna konkurencija. Danas niko ne kontroliše da li ilegalne kladionice primaju uplate od maloletnika, dok se u legalnim zbog toga gubi posao" kaže Zoran Puhač, koordinator UPIS-a.

I iz Evropskog foruma regulatora igara na sreću upozoravaju da je veliki broj ovih objekata ilegalan, pa država godišnje gubi 30-50 miliona evra.

Po nekim procenama, čak 30-40 odsto slot-mašina, elektronskih ruleta i poker aparata radi ”na crno”. Vlasnici kladionica i kockarnica obično, pored legalnih, postavljaju i jedan broj neprijavljenih aparata, zbog čega je ovog proleća uhapšeno više ljudi. Samo kod jednog vlasnika nađeno je 200.000 evra bez pokrića, a na računima je blokirano 40 miliona dinara.