Nade ima, para nema

- Preko rodbine i prijatelja iz zavičaja čuli smo za Draganove muke, da je oslepeo i da mora na operaciju kako bi bar koju desetinu procenata vida vratio, da bi mogao sam bar da se kreće - kaže Dosta Miki Bauer i dodaje kako ljudima u teškim trenucima treba pomoći da reše neki veliki problem.

- Nešto mi donatori, nešto oni i lakše će prevazići tešku situaciju, jer gubitak vida menja život čoveku - nastavlja puna razumevanja Dosta Miki Bauer, prema kojoj život takođe nije bio milostiv.

Briga zbog duga Do 2000. godine Dragan je radio u Zemljoradničkoj zadruzi. Od tada do 2008. radio je privatno i tada otišao u invalidsku penziju koja danas iznosi 250 maraka. Od toga oko 100 maraka svakog meseca da za lekove. Njegova supruga Jagoda prodaje voće i povrće na gradskoj tržnici, ali je, kaže, zarada iz dana u dan sve manja. - U tržnicu dnevno ne uđe pet ljudi i šta vi tu da zaradite, progutaše nas tržni centri i mi se tamo mrznemo džaba. Za lečenje mog muža treba mnogo novca, a u ova teška vremena mi već 20 godina samo preživljavamo. Imamo tri kredita i kuća nam je pod hipotekom, a Dragan mora na operaciju - kaže Jagoda Lekić, brinući za ishod operacije i vraćanje duga.

Pedesetšestogodišnji Dragan Lekić iz Prijedora nije ni slutio šta će ga snaći kada je počeo intenzivno da gubi najdragocenije ljudsko čulo, a to je vid. Shvativši da teško uspeva i da se potpiše, shvatio je i u kojoj ga je meri vid već napustio i obratio se lekaru, koji je odmah posumnjao da je to posledica dijabetesa. Upućen je na dalja ispitivanja. Na osnovu nalaza je konstatovano da već najmanje sedam godina boluje od dijabetesa, a da to ne zna. Međutim, u tom vremenu ova podmukla bolest uzela je svoje - Draganov vid je toliko oštetila da je bio pred slepilom.

Sve to događalo se pre sedam godina. Počeo je da prima "insulin" i ubrzo je na jedno oko potpuno obnevideo.

- Do sada sam na jednom oku imao dve, a na drugom jednu operaciju. Nekako sam se borio do pre šest meseci, vozio sam auto i kretao se normalno, ali onda sam oslepeo i na drugo oko i sada ni do toaleta više ne mogu sam, četvorogodišnji unuk me vodi - priča Dragan.

Nade da mu se vid delimično vrati ima, ali on nema 3.500 evra.
- Operacija je zakazana na klinici "Sveti Vid" u Beogradu. Ovde smo uradili potrebne nalaze jer bi tamo koštale 1.500 evra, ali dva će ipak morati da uradi u "Svetom Vidu" i plati 250 evra. Novac za operaciju smo pozajmili i ne znam kako ćemo i kada to vratiti jer banke nam ne daju više kredit, a sa ovo malo primanja i zarade teško pokrivamo i osnovne životne troškove. Zato smo neizmerno zahvalni ovim zemljacima na pomoći kojom ćemo platiti putne troškove do Beograda i većim delom pomenuti nalaz - kaže kroz suze Jagoda.

- Nakon ove operacije, za mesec dana sledi još jedna. Lekari garantuju da ću nakon tih operativnih zahvata imati čist, ali ne i potpun vid. Cilj mi je da vidim toliko da bih se mogao kretati i da nemam maglu ispred očiju i isprepletene slike kao sada - kaže Dragan.
 

POZIV DONATORIMA Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.