Milioni za nevino hapšene
Samo po osnovu nagodbe s oštećenima u proteklih šest godina država je isplatila milion evra, a ova cifra će se višestruko povećati kada budu rešeni predmeti onih koji su tužili državu. U tom periodu je zahtev za naknadu neosnovanog pritvora podnela je 1.781 osoba za nešto manje od 12.000 dana, a tek trećina prihvatila dogovor, pa je s Ministarstvom pravde do sada postignuto 507 sporazuma s prosečnom vrednošću nadoknade po danu blizu 35 evra.
Stručna reč ukazuje da i tu politika ima prste, jer iako je pritvaranje jasno definisano zakonom, nadležni su često posezali za pritvorom pod pritiskom javnosti. Olako pritvoreni s neosnovano nalepljenom etiketom okrivljenog, koji neće nagodbu, kao oštećeni pravdu traže na sudu koji pojedinačno odlučuje o visini obeštećenja.
Da je stvorena potpuno nenormalna situacija u državi koja po tom osnovu duguje ogroman novac, mišljenja je i državni sekretar Ministarstva pravde Danilo Nikolić. On je apelovao na tužioce da opreznije postupaju prilikom određivanja produžavanja pritvora.
- Nema određenog iznosa za dan pritvora, ali u praksi se kreće oko 100 evra po danu, više ili manje 20 odsto - kazao je Nikolić na javnoj raspravi povodom radnog teksta o izmenama i dopunama Zakona o javnim tužilaštvima i najavio da će se pojedina postupanja tužilaca i sudova tretirati kao nesavestan rad.
Nikolić, koji je bio sudija 40 godina, kaže da ne može prihvatiti da neko dve i po godine provede u pritvoru i bude oslobođen. Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić ukazuje da su u prethodnom periodu u jednom broju slučajeva pritvori određivani ne kao mera za obezbeđenje prisustva, što je osnovna svrha, već kao neka vrsta zamene za kaznu.
- Ako javnost, većina u nekom društvu, a pogotovo istaknute političke ličnosti insistiraju na određivanju pritvora, svakako da to mora da ima odraza i na odluku tužioca - naveo je Ilić.
Sudije određuju pritvor, a one su kao i tužioci, prema oceni predsednice Društva sudija Srbije Dragane Boljević radili pod pritiskom.
- Poslednjih godina je taj pritisak toliki da je svaki sudija koji nije radio po nalogu bio sumnjiv i meta javnosti, pa je utvrđivao pritvor da se toga spasava - kaže Boljevićeva i dodaje da se to posebno odnosilo na specijalno odeljenje za organizovani kriminal.
Ukazuje i da je pritvor samo jedna od brojnih mera, i to najteža.
- Zbog histerije koju su podizali bivša ministarka pravde Snežana Malović, njen državni sekretar Slobodan Homen, pa i sam doskorašnji šef države Boris Tadić, posezalo za pritvorom i podrazumevalo da se takva mera utvrdi kad to oni smatraju za shodno - rekla je Boljević.
Ona je podsetila da je Društvo sudija konstantno ukazivalo na taj problem u vreme prethodne vlasti, ističući da je sve ide na teret građana Srbije, jer oni plaćaju takve odluke.
Inače, u Ustavu Srbije je samo navedeno da pritvor može da traje dok god za to postoji potreba, pri čemu je ostavljeno sudovima to da sami procene.
Sramotne nadoknade
Broj oštećenih neosnovanim pritvorom je prema tvrdnjama advokata Gorana Petronijevića veći od zvaničnih podataka bar za trećinu jer ima ljudi koji nisu tražili naknadu štete ili se tek spremaju za to.
Milionske odštete
Među onima koji su poslednjih godina tužili državu jesu i trojica generala nekadašnje Jugoslovenske narodne armije. Zbog neosnovanog boravka u pritvoru, general Vlado Trifunović dobio je 6,2 miliona dinara, a njegovi saradnici, pukovnici JNA u penziji Berislav Popov i Sreten Raduški, po 4,2 miliona dinara.
Kritike Evrope
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić je podsetio da je i Evropska komisija konstatovala da se u Srbiji preterano olako određuju i produžavaju pritvori i pozvao tužioce da preispituju razloge da li je pritvor neophodan u određenom krivičnom postupku. Nikolić je napomenuo da u Srbiji trenutno ima više od 3.000 pritvorenika i još oko 8.000 osuđenih u zatvorima, dok su realni zatvorski kapaciteti 7.500 ljudi. |
TOKOM VANREDNOG STANjA U PRITVORU BILO ČAK 12.000 LjUDI
"Sablja" isekla državnu kesu
Posle akcije "Sablja" i vanrednog stanja uvedenog zbog ubistva premijera Zorana Đinđića kada je privedeno 12.000 ljudi, povećan je broj zahteva za obeštećenje. U 2004. ih je bilo 836, ali je sklopljeno 167 sporazuma sa oštećenima koji su državu koštali 290.000 evra. U 2005. još 826 zahteva i 303 sporazuma vredna više od pola miliona evra, dok je više od 500 građana tužilo državu. Na ime naknade zbog neosnovanog i nezakonitog hapšenja i držanja u pritvoru tokom akcije "Sablja", Srbija je isplatila skoro dva miliona evra.
Aco Tomić, bivši šef Vojne službe bezbednosti, dobio šest miliona dinara zbog 100 dana provedenih u pritvoru. Rade Bulatović, nekadašnji šef Bezbednosno-informativne agencije, uspeo je da naplati nešto više od 600.000 dinara, a bivši operativac RDB-a Ratko Romić milion dinara.
Pare žrtvama atentata
Lider SPO-a Vuk Drašković je dobio nepunih 190.000 evra zbog pokušaja atentata u Budvi, a porodica ubijenog bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića naknadu štete za pretrpljen duševni bol od 250.000 evra. Šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović tražio je 200.000, dobio oko 40.000 evra odštete za ranjavanje i posledice prilikom atentata. Tabak su presavili i roditelji Brisa Tatona, francuskog navijača ubijenog u Beogradu 2009. godine. |
Predragu Maletiću, koji je čak tri godine proveo u pritvoru pod optužbom da je skrivao ubice premijera Zorana Đinđića, a potom je oslobođen krivice, sud je dosudio šest i po miliona dinara odštete umesto 220 miliona, koliko je od države tražio.
Zanimljiv je i slučaj poljoprivrednika Ljubiše Lazovića iz Koštunića, koji je uhapšen 2010. i odležao 222 dana u pritvoru, pa oslobođen zbog nedostatka dokaza optužbi za prodaju heroina. Kada mu je Ministarstvo pravde ponudilo nepunih deset evra po danu na ime odštete on je njima uzvratio ponudom duplog iznosa da idu u pritvor i vide kako je tamo gde je nevin ćeliju delio sa narkomanima i ubicama i po izlasku završio kod neuropsihijatra.